Izvor: Večernje novosti, 05.Nov.2015, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diktatori su danas postali nevidljivi
ZA mene je umetnost pre svega dijalog sa publikom, nešto što pokreće najdublja osećanja. Postoji predrasuda da ne sme da bude popularna, i da treba da zbunjuje ljude. Umetnost je postala roba, nikoga više ne interesuje delo. Ovo, za "Novosti", kaže Gotfrid Helvajn, jedan od najpopularnijih umetnika današnjice. Njegovu izložbu u bečkoj Albertini videlo je 150.000 ljudi. Gost MSU beogradskoj publici predstaviće se u subotu postavkom "Između nevinosti i zla" u Salonu u Pariskoj ulici i u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Legatu "Zorić - Čolaković". U radovima se bavite decom kao žrtvama, da li je reč o fokusiranju društvenog problema, ili metafori? - Svaki čovek na ovoj planeti je u jednom trenutku dete. U tom razdoblju još je netaknuto ono što je najvažnije - nevinost, čistota, kreativni potencijal. Svaki obrazovni proces počinje to da uništava, jer nijedno društvo ne želi slobodna bića. Potrebne su im osobe koja funkcionišu u sistemu, sa kojima je lako manipulisati. Nikome nisu potrebna senzitivna, intuitivna, inspirativna stvorenja koja donose svoje odluke. Šta svet čini tako zlim mestom? - Moj rad ima stalni zadatak da otkriva šta svet čini lošim. Još kao mlad u Beču, istraživao sam kako je mogao da se desi genocid. Tražio sam nešto demonijačno, ali mi nije bilo pred očima. Oko mene su bili mali, obični ljudi, generacija mojih roditelja, koji nisu ništa znali, a ustvari su bili odgovorni za zlo koje se desilo, jer su se pretvarali da ništa nisu videli. Naučio sam još tada da je vrlo lako manipulisati ljudima. A kada je manipulacija u pitanju, trenutno smo u najtežem periodu ljudske istorije, jer su novi elektronski mediji izvršili veliku invaziju na naš mozak, razmišljanje. Svako vreme je imalo svoje izazove, a ovo naše je teže nego ijedno. A zašto? - Prvi put je moguće uspostaviti potpunu kontrolu i porobiti celu planetu, što je prethodno tehnički bilo neizvodljivo. Mnogi vizionari, poput Hakslija i Orvela, predvideli su da to dolazi, ali nam se dešava nešto još gore od njihovih negativnih utopija. Danas je na delu kombinacija onog što smo čitali u "Vrlom novom svetu" i "1984", i to deset puta gore. Ko su i kakvi su današnji vladari sveta? - U prošlosti se znalo ko je tiranin. Sadašnje diktatore ne prepoznajemo. Oni su nevidljivi, nemaju imena, ni lica. Znamo samo da postoje velike korporacije, Svetska banka, UN, institucije koje ne pripadaju nikom i pripadaju svima. I svi se predstavljaju kao da žele dobro, a kad god ljudi sa Zapada žele da pomognu, jedino što iz toga mogu da vidim jeste da će ljudi zbog toga ginuti. Danas je teško zaštititi integritet i slobodu, jer ne znate ko vas ugnjetava. Jedino što zasigurno znamo da gde god idemo, mogu da nas vide i čuju.HRABRI HANDKE SAVREMENI umetnik koga istinski cenim je Peter Handke. Kada se čitava propaganda zapadnog sveta okrenula protiv Jugoslavije i Srbije, kada su u tom ponavljanju istorije Srbi postali novi Jevreji, Handke je imao hrabrosti da kaže nešto drugačije. On se nije ustezao da prizna kako voli Srbiju zbog njene kulture, divnih pisaca koje je prevodio. Usledio je medijski linč, iako su ga pre toga smatrali velikim piscem nemačkog jezika. To što je on želeo da kaže nije bila poruka koju su Amerikanci hteli da svet čuje. Handke je pokazao da je izuzetan, nezavisni umetnik. Veliki glas, koji je uspeo da ostane izvan sistema. Tim moćnim mašinerijama kontrole najčešće se opiru umetnici. - Malo ih je i oduvek su smatrani opasnim. Zato su uvek bili na meti diktatora. Knjige su gorele, zbog knjiga su ljudi dospevali u gulage i logore, a isto se, na drugi način, dešavalo i u Americi. I tamo su ljudi stradali zbog onoga što su mislili, njihova priča o slobodi govora je - prazan mit. Kako to izgleda danas? - Novi diktatori su lukaviji, imaju bolji sistem represije i propagande. Oni su uklonili, marginalizovali sve velike umetnike i zamenili ih "lažnjacima". Onima koji kao umetnost podmeću "roze pudle". Postoji i industrija koja proizvodi idole. Diktatori znaju da su idoli veoma važni, jer su model ponašanja. U popularnoj muzici mladima su danas idoli devojke koje izgledaju kao prostitutke ili porno-zvezde i mladići sa tetovažama na mišićima. U pozorištu često radite i sa Hansom Kresnikom... - Naša poslednja predstava je "102 dana Sodome", koju smo radili prema Pazoliniju. Pazolini je bio vizionar, koji je još šezdesetih godina primetio da će fašizam koji će doći biti gori od onog ranijeg. To je fašizam potrošačkog društva koji nam je došao iz Amerike. On će uništiti sve. Kresnik i ja smo želeli da upravo to pokažemo ovom predstavom. Iako Kresnik sebe i dalje zove komunistom, u svojoj kritici kapitalizma mislim da sam radikalniji od njega. Sarađujete i sa ljudima iz "šou-biznisa". Kakav je to biznis?Radim najčešće sa Merilinom Mensonom koji je obrazovan i senzibilan, iako igra ulogu zlog tipa, jer je potrebna i slika o toj mračnoj strani Amerike. Poznajem i Šona Pena, koji nije tipičan holivudski glumac, politički je osvešćen i kritičan. I on nije "politički korektan"
Nastavak na Večernje novosti...
