Izvor: Politika, 17.Jul.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojka autorskog filma
Sa onima koji misle da je film industrija, ne mogu da opstajem, kaže čuvena portugalska glumica
EKSKLUZIVNO
Marija de Medeiros Estevez Vitorino d’Almeida (1965), puno je ime slavne portugalske glumice i internacionalne filmske zvezde, rediteljke i pevačice, koja za sobom već ima 90 filmova na pet svetskih jezika koje tečno govori – osim maternjeg i francuski, nemački, engleski i španski.
Najstarija od tri ćerke pijaniste, kompozitora i dirigenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Antonija Vitorina d’Almeide i Marije Armanda Estevez (sestra Injes je pozorišna glumica i reditelj, a najmlađa Ana violinistkinja, kompozitor i profesor muzike), čini se i najprodornija, ne krije svoje otvoreno pripadništvo evropskom autorskom filmu, sklonost ka čudnovatim filmskim pričama i veru u film kao umetnost. Jedan od najsimpatičnijih dokaza za to je i njeno učešće u belgijskom hiperboličnom dokumentarno-igranom filmu „Hitler u Holivudu”, nedavno viđenom u Karlovim Varima, u kojem Marija istražuje korene propasti evropskog filma i „holivudske okupacije” Evrope, načinivši zajedno sa rediteljem Frederikom Sojšerom i legendarnom divom Mišelin Prel, pravi filmski manifest Starog kontinenta...
„Hitler u Holivudu” nije ni fikcija, ni žanrovski film, ni čisti dokumentarac. Teško ga je definisati?
U tome i jeste stvar! To je upravo ono što volim! Kada sam pročitala scenario koji je veoma originalan, shvatila sam šta se od mene očekuje – ta tanana i uzbudljiva igra između dokumentarnog filma i filma fikcije. Izazovna je bila i ideja da igram samu sebe i to na način da zapravo igram sopstveno ime i ono što ono znači u svetu filma, ne otkrivajući do kraja i one istinske delove moje ličnosti. Po tom sistemu funkcioniše u filmu i Mišelin Prel, pretvarajući sopstveno ime i legendu o njenom imenu u poseban lik. Veoma zanimljiva igra i divno iskustvo za mene, uz činjenicu da se snimalo i putovalo po čitavoj Evropi. I inače se osećam veoma evropski i sviđaju mi se evropski filmovi.
Govorite tečno tolike jezike pa Vam je lako da budete prava Evropljanka bez granica. Mogli biste jednog dana da savladate i ruski?
Zašto da ne! Jezike sam savladala kao veoma mala, usavršavala ih tokom školovanja. Za mene se „lepe” strani jezici jer pripadam veoma muzikalnoj porodici, a i pamćenje mi je izvrsno.
U filmu „Hitler u Holivudu” postoji jedna veoma duhovita replika tokom koje Vi sebe predstavljate kao devojku iz „Petparačkih priča”. Smatrate li da ste za mnoge još uvek samo to?
To je nešto što je postojalo u scenariju, nikada sebe ne bih baš tako predstavila nekome. Naravno da volim „Petparačke priče” i da sam ponosna svojom ulogom u ovom Tarantinovom filmu. Postoji toliko mnogo filmova za koje sam čvrsto vezana, ali koliki bi bio broj onih koji bi znali o čemu i o kome pričam da sam se kojim slučajem predstavila, recimo, rečenicom: „ Ja sam ona devojka iz ’Porta mog detinjstva’?”
Značilo bi svima koji vole Manoela de Oliveiru, najstarijeg živog reditelja na svetu, Portugalca, Evropljanina, kojem dajete omaž u tokom odjavne špice Sojšerovog filma.
Naravno! Oliveirino ime treba da znači svim koji vole film i svima onima koji se dive njegovom dinamizmu i istrajnosti da stvara isključivo filmove na način koji voli, beskompromisno, umetnički i autorski snažno. I to gotovo čitav jedan vek! On jeste ikona evropskog i autorskog filma, ali tu su i Venders, Kusturica, Šlendorf, Angelopulos koji se takođe pojavljuju na kraju „Hitlera u Holivudu”, jer je i njihovo delo deo evropskog korpusa autorskog filma.
Da se vratimo na trenutak na „Petparačke priče”, smatrate li i ovaj film autorskim?
Mislim da je to bio revolucionaran film u odnosu na holivudske filmove za koje, ukoliko ih gledaš jedan za drugim, veoma brzo shvatiš da će se u drugom minutu desiti ovo, u petom ono i tako vrlo brzo zaključiš da zapravo već decenijama gledaš jedan isti film rađen prema gotovo istom scenariju.
Izuzetak je bio i film „Henri i Džun” u kojem ste igrali sa Umom Turman?
Jeste, jer se ovaj film bavi neverovatnim životom Henrija Milera i Anais Nin, njihovim ljubavima. To je divan film, sa fantastičnom fotografijom i ljudi su i danas veoma zainteresovani za njega. Poput Tarantina i Fil Kaufman se pokazao kao veliki autor i umetnik. Ukoliko pogledate moje filmove nije teško zaključiti da sam ja „prikopčana” za autorski film i nije bitno je li on evropski, američki ili azijski. Radi se o ljudima koji misle da je film umetnost. Sa takvima funkcionišem i umem istovetno da dišem. Sa onima koji misle da je film industrija, ne mogu da opstajem.
Već deset godina mi dugujete odgovor na pitanje šta je bio pravi motiv da se pojavite kao kompletan autor filma „Aprilski kapetani”?
Već je toliko prošlo! To je priča koju sam morala da ispričam, ali ujedno i veoma ambiciozan projekat koji je zahtevao i poslednje atome moje snage. Moja porodica je živela u Beču, moj otac je tamo predavao na muzičkoj Akademiji i tako je bilo tokom čitavog perioda strašne diktature u Portugalu koje smo svakodnevno bili svesni. Posle revolucije vratili smo se u zemlju i sećam se vrlo dobro svoje prve reakcije na haos i konfuziju koja je u Portugalu tada vladala. Za mene kao devojčicu koja je odrastala u uređenoj i bogatoj Austriji, sve je to bio veliki šok. A onda, posle dve-tri godine shvatila sam koliko je važno što odrastam u zemlji koja tek gradi demokratiju, u zemlji koja je izgurala svoju revoluciju, hrabro i istrajno. Mislim da je to zaista jedinstven primer u svetskoj istoriji da je demokratija uspostavljena za civile i civilno društvo putem vojnog puča, bez krvi i nasilja! Portugal je pokazao svetu da se demokratija može uspostaviti kroz dijalog bez nasilja, uz poštovanje onog najvažnijeg – ljudskih bića. Eto to je bio razlog što sam napisala scenario, režirala „Aprilske kapetane” i bila i producent ovog filma.
Je li istina da ćete sada deo karijere posvetiti i muzici?
Istina je. Već duže vreme pevam i trenutno promovišem i album „Little More Blue” koji sam izdala zajedno sa svojim suprugom.
O kojoj vrsti muzike pričamo?
Brazilskoj!
Dubravka Lakić
objavljeno: 18/07/2010
.jpg)
