Izvor: Politika, 10.Feb.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devedeset svećica za Ćo-Ćo-San
Svečanom predstavom i izložbom biće obeležen dug vek Pučinijeve „Madam Baterflaj” na beogradskoj operskoj sceni
Na današnji dan, pre 90 godina, izvedena je prva beogradska „Madam Baterflaj” i to će u subotu biti obeleženo svečanom predstavom (19 sati) u Narodnom pozorištu. Na sceni će biti Jasmina Trumbetaš-Petrović, Janko Sinadinović, Miodrag D. Jovanović, Olga Savović..., dirigovaće gošća iz Italije Đana Frata. Podsetimo, ova postavka Pučinijeve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opere, reditelja Dejana Miladinovića, traje na ovoj sceni više od četvrt veka. Pola sata pre nego što se digne zavesa na Velikoj sceni, primadona Radmila Bakočević, nekad i sama Ćo-Ćo-San, otvoriće u Foajeu II galerije izložbu „Madam Baterflaj – 90 godina”, autora Jelice Stevanović.
Još u 19. veku na sceni Narodnog pozorišta izvedene su prve operete i opere, a 1903. i prva srpska opera – „Na uranku” Stanislava Biničkog, godinu dana starija od „Madam Baterflaj”. Zanimljiv je i podatak da je beogradska publika ovu Pučinijevu operu, kao gostujuću predstavu, gledala uoči Prvog svetskog rata. Kad se rat završio, Narodno pozorište je i zvanično dobilo svoju Operu, a njen prvi direktor postaće upravo pomenuti Binički. U toj prvoj sezoni (1919/1920) on će dirigovati na prvoj premijeri, a bila je to baš ona – „Madam Baterflaj”. Operu je režirao Vojislav Turinski, glumac i pevač koji se predstavio i u ulozi Pinkertona, dok je naslovni lik tumačila Jelena Lovšinska. Sve se to, međutim, događalo u „Manježu”, u scenografiji slikara Jovana Bijelića. U ratu „ranjeno” pozorište tu je našlo privremeni smeštaj za svoj ansambl i tako se beogradska Ćo-Ćo-San rodila na mestu gde su nekad bili konji i konjički oficiri.
Njen dalji život, kroz koji teče čitava reka imena, nastavlja se sve do Drugog svetskog rata, uz dve rediteljske obnove (1925. Teofan Pavlovski; 1935. Mihailo Karakaš). Posle rata, već u julu 1945. godine, na sceni je nova postavka „Madam Baterflaj”, reditelja Branka Pomorišca, sa Nadom Stajić u naslovnoj ulozi. Sledeća premijera bila je u februaru 1963. u režiji Ani Radošević, a prvo lice opere bila je Radmila Bakočević. Potrajalo je to sve do 1979. i – u decembru 1984. pojaviće se ova „Madam Baterflaj” koja, evo, traje do današnjih dana. Na premijeri je Ćo-Ćo-San bila Radmila Smiljanić, a dalje su se u toj ulozi predstavile i: Vera Kovač-Vitkai, već pominjane Radmila Bakočević i Jasmina Trumbetaš-Petrović, Gordana Jevtović, Višnja Pavlović-Drakulić, Vjera Miranović-Mikić i Suzana Šuvaković-Savić.
Takođe u februaru (17), ali 1904. u milanskoj Skali, bila je svetska premijera „Madam Baterflaj” i bio je to pravi debakl ove „tragedije jedne Japanke u tri čina”. Đakomo Pučini se, ipak, nije predavao. Svojoj Leptirici on će dati nova krila, malo joj promeniti muzičke „šare”, i već u maju ponovo izaći pred publiku, samo neku drugu – u Teatru Grande u Breši. I... trijumf se desio. Potvrđuje to, uostalom, i ovih 90 godina u beogradskom Narodnom pozorištu.
M. Šehović
-----------------------------------------------------------
Diriguje vitez Đana Frata
Pijanistkinja briljantne karijere Đana Frata poslednjih godina isključivo se posvetila dirigovanju. Dobra imena orkestara sa kojima je radila najpouzdanija su slika njenog dirigentskog renomea. Gošća Beogradske opere dobitnica je počasne titule viteza Republike Italije, koju joj je u martu prošle godine dodelio predsednik Đorđo Napolitano, za profesionalne zasluge na nacionalnom i internacionalnom nivou.
[objavljeno: 11/02/2010]
.jpg)
