Izvor: Blic, 27.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Detinja radost u ocvalom telu
Detinja radost u ocvalom telu
Na sceni 'Madlenijanuma' između komada stilskog nameštaja lagano korača gospođa Džin (Đurđa Cvetić), blagim pokretom namešta kosu, i kaže: 'Zašto su svi najprivlačniji muškarci pešovani?' A Sesil (Ružica Sokić) joj replicira: 'Zato što se oni prema ženi odnose kao prema ličnosti, a ne kao prema ukrasu koji treba zadenuti za rever.'
Reaguje reditelj Miloš Jagodić: 'Daj više sete toj rečenici i sopstvenog razočaranja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u muškarce s kojima si bila.' To teče proba komada 'Kvartet' Ronalda Harvuda u kome još igraju Miodrag Radovanović i Ivan Bekjarev. Premijera je zakazana za 5. oktobar u 'Madlenijanumu'.
'Ovaj komad vrvi od onoga što najviše volim u pozorištu - a to je život', kaže za 'Blic' reditelj Jagodić. 'Naravno, nemam ništa protiv predstava koje su replika na sadašnje vreme i koje se bave krupnim društvenim pitanjima. Ovo je priča o malim ljudskim životima. Radnja se odvija u staračkom domu gde su okupljene četiri negdašnje velike operske zvezde, koje posle dugog odsustva sa scene treba ponovo da pevaju na gala koncertu u čast Verdija. I to ih vraća u život snagom detinje radosti i čistote, naravno, i suočava s raznim ličnim nerazrešenim pitanjima. Ovde je reč o sudbini umetnika, ali ta priča o čežnji za mladošću i mladom duhu u ocvalom telu je, da kažemo, opšte ljudsko mesto. A jedino umetnost može pomoći da se uzdignete iznad trivijalnosti, pa i iznad zla suve realnosti.'
Na sceni Vilfred Bond (Ivan Bekjarev) uz čaj počinje tiradu o svojoj mržnji prema starosti. A na proscenijumu gospodin Pedžet (Miodrag - Mrgud Radovanović) se nervira zbog Vilfredovih reči i suprotstavlja mu se, tvrdeći kako je starost blagotvorna jer 'donosi otpadanje sitnih ambicija i smešnog ponosa'.
Mrgud za 'Blic' o svom liku kaže: 'Pedžet je pomalo old fešn, voli da je sve pod kontrolom, stalno traži da se uspostavi dnevni red, analitičan je. Iz ravnoteže ga izbacuje pojava bivše supruge s kojom je davno bio u braku, i to ni manje ni više nego devet sati. Svi likovi u ovoj predstavi su ljudi na koncu života i svi bi ponovo da žive.'
Ivan Bekjarev kaže da je prvu probu počeo vicom o Alchajmerovoj bolesti, a o svom liku kaže: 'Hendikepiran je, ali je najživahniji, šaljivdžija, prepun štosova. Došao sam na ideju da bi neke rečenice mogle imati veću težinu ako ih izgovaram iz invalidskih kolica; možda će to iznenaditi i Harvuda kad bude došao.'
Uvežbavanje mizanscena dve dame prekida ulazak kostimografkinje (Milica Grbić) koja obaveštava glumce da su stigli kostimi. Oduševljenje. Glumci hitro napuštaju scenu.
'Meni je kostim strahovito važan u pravljenju lika', kaže nešto kasnije u garderobi Ružica Sokić, vidno oduševljena jednom od svojih odežda. Ja sam takva glumica, metnem šešir i verujem. Sesil, koju igram, krupna je, prsata dama, poput mnogih operskih pevačica. Vedra je, duhovita na momente iako pomalo dementna. Nikad nisam igrala takvu ulogu. Strahovito mi se dopada i zato što mi je kad sam bila mala bio san da budem operska pevačica. A Harvud je, zna se, vrhunski pisac i veliki poznavalac umetnika', kaže Ruža i okrenuvši se kostimografkinji i, uz dodatne komplimente za kostim, zamoli je da malčice skrati dužinu. 'Da se ne sapletem.'
'Da, Harvud nas zna u dušu. Igrala sam i u njegovom ‘Garderoberu’, maestralan je', kaže Đurđa Cvetić. Lik koji tumači ona ovako vidi: 'Džin je žena s tajnom. Nekad velika operska diva se, navodno, povukla da bi bila majka i supruga. A niko ne zna da je ona zapravo posle porođaja izgubila glas. I s tom mučnom tajnom proživela život. U jednom trenutku, u staračkom domu, u situaciji u kojoj ne može da izbegne da ne kaže istinu, ona shvata koliko joj je olakšanje donelo to priznanje.'
Reditelj Jagodić s haljinom u rukama prilazi Ruži Sokić: 'Moraš da probaš i kostim za Madlenu (lik iz ‘Rigoleta’, prim. a.) pošto će kraj komada biti ‘Grande finale’, kao u pravoj operi.' A nama objašnjava: 'Pevaće četiri mlada pevača kao izvesna personifikacija duša četiri negdašnje, velike zvezde.'
T. Nježić
