Izvor: Danas, 10.Dec.2015, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset dana koji su potresli Ajzenštajna
Beograd - Projekcijom novog filma Pitera Grinaveja "Ajzenštajn u Gvanahuatu" večeras će početi sedmi Međunarodni festival queer filma, koji se ove godine održava pod sloganom "Merlinka je za svakoga". Čuveni britanski reditelj, slikar i mutimedijalni umetnik ("Davljenje po brojevima", "Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik", "Prosperove knjige") snimio je prvi od svoja dva planirana filma o jednom od najvećih filmskih stvaralaca u istoriji sedme umetnosti, koji je svetsku premijeru >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << imao na Berlinalu.
Naime, nakon što je snimio revolucionarni film "Oklopnjača Potemkin", Ajzenštajna su slavili širom sveta. Bio je pozvan u SAD, gde konzervativni Amerikanci nisu imali sluha za njegove ideje. Odbačen od Holivuda, putuje u Meksiko gde pokušava da snimi svoj projekat "Živeo Meksiko" ("Que viva Mexico!"), koji žele da finansiraju američki komunistički simpatizeri, na čelu sa piscem Aptonom Sinklerom i njegovom suprugom. Ruski reditelj nije imao sreće ni u Meksiku, a na poziv Staljina (koji je verovao da je Ajzenštajn zauvek napustio SSSR) ubrzo se vratio u svoju domovinu.
Meksičko iskustvo, koje dobija ključni značaj za njegov dalji život i filmsku karijeru, tema je Grinavejevog filma, ali turbulencije izazvane pregovorima sa producentima zapravo su pozadine priče o ličnim Ajzejnštajnovim burama.
"Oduvek sam osećao da se Ajzenštajnovi prvi filmovi ('Štrajk', 'Oktobar', 'Oklopnjača Potemkin') veoma razlikuju od poslednjih ('Aleksandar Nevski', 'Ivan Grozni'). Mislim da je razlog u tome što čovek postaje druga osoba kada ode u inostranstvo. Nakon boravka u Meksiku fokus svojih filmova okrenuo je od kolektiva ka pojedincu", kazao je Grinavej dodajući da je daleko od paranoje i progona Staljina postao slobodniji.
Ta sloboda se u ovom filmu vidi pre svega u njegovom odnosu prema sopstvenoj seksualnosti. "Ajzenštajn u Gvanahuatu" govori o ljubavnoj aferi koju je čuveni reditelj tih dana imao sa svojim turističkim vodičem, sa kojim je izgubio nevinost u 33. godini.
Pitanje Ajzenštajnove seksualnosti je problematično. Postoji mnogo anegdota, ali malo ili nimalo čvrstih dokaza. Autor čiji je doprinos razvoju montaže ostavio snažan pečat na svetsku filmsku produkciju, nikada nije otvoreno analizirao svoju seksualnost. Ipak, iza njega su ostali razni razbacani dokazi koji ukazuju na njegovu homoseksualnost - od onih vidljivih u scenama njegovih filmova, preko brojnih falocentričnih crteža koje je počeo da crta tokom svog boravka u Meksiku (mali deo ovoga se može naći u kolekciji "Ivor Montagu" u Britanskom filmskom institutu u Londonu, ali većina se još uvek nalazi u privatnim kolekcijama u Rusiji), do njegovih dnevničkih zapisa, takođe većim delom sklonjenih od očiju javnosti.
Iako se oženio svojom sekretaricom Perom Ataševom, ubrzo nakon što je homoseksualnost stavljena van zakona u SSSR-u, kako se može naći u pojedinim enciklopedijama i biografijama o Ajzenštajnovom životu, brak je najverovatnije bio samo maska (nikada nisu živeli zajedno), a spekuliše se da je velika ljubav njegovog života bio njegov pomoćnik, Grigorije Aleksandrov, koji ga je pratio na putovanju po zapadnoj Evropi, SAD i Meksiku.
Piter Grinavej je, kako kaže, već godinama strastveni obožavalac dela Sergeja Ajzenštajna, zbog čega je, na neki način, hteo da mu priredi neku vrstu omaža. Kako objašnjava, filmski teoretičari često ističu da su njegova ostvarenja prepuna homoseksualnih slika, zbog čega je hteo da napravi film upravo o ovom delu njegovog života.
"Da li ste skorije pogledali 'Oklopnjaču Potemkin'? Prepuna je penisa, ejakulacije i golih mornara. Ako vas zanima kvir teorija, ovo je prava poslastica za vas", objašnjava Grinavej.
Ipak, zbog ovog filma, britanski reditelj nije uspeo da dobije podršku Ruske državne filmske fondacije, kako bi koristio arhivski materijale za svoj drugi projekat o slavnom autoru. Drugi film koji nosi naziv "Ajzenštajnovo rukovanje", bavi se Ajzenštajnovim putovanjem od vunderkinda filma do kulturnog heroja, koga su hteli da upoznaju brojni pisci, slikari, kompozitori, arhitekte, filozofi, koje je slavni reditelj prihvatio kao svoje drugove, počastivši ih uvek rukovanjem.Glavni fokus ovog ostvarenja je na vremenu koje je reditelj proveo u Švajcarskoj.
"Kada su ljudi iz Ruskog filmskog arhiva saznali da se prvi film bavi Ajzenštajnovom homoseksualnošću, uplašili su se i nisu želeli da učestvuju u ovom projektu", objasnio je Grinavej. S obzirom na ruske antigej zakone, ova odluka nije čudna.
"Putin je stvorio tu homofobiju. Imam mnogo prijatelja koji žive u Moskvi i Petrogradu i oni ne misle tako. To je samo politički i društveni fenomen koji je izmislio čovek koji se plaši i želi da ima potpunu moć", kaže reditelj i zaključuje da je homofobija uzrok što Rusija nikada nije snimila dobar film o svom nacionalnom heroju.
Program
Ovogodišnju selekciju Merlinka festivala čini 60 filmova - deset dugometražnih i 50 kratkih. Pored pomenutog "Ajzenštajn u Gvanahuatu", tu je i dokumentarac o Fasbinderu, indijski film "Margarita sa slamkom", američki "Baka" sa Lili Tomlin u glavnoj ulozi, francuski "Letnje noći", koji je osvojio Kvir lava u Veneciji, "Pored mene" Stevana Filipovića... Domaći reditelj biće i jedan od članova žirija, zajedno sa Helenom Vuković i Đorđem Bajićem, koji će dodeliti Dorotinu cipelicu najboljem kratkom kvir filmu.
