Izvor: Danas, 26.Okt.2015, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delikatesni zanos
Nikolaj Luganski ponovo je tu da ushićuje, oduševljava i jednostavno plamti svojom pijanističkom ličnošću bez premca, opremljenom onim naročitim umetničkim i ljudskim kvalitetima što sasvim nepretenciozno dopiru do svakog slušaoca u koncertnoj dvorani.
Njegova smirena pojava, ispod koje međutim uzburkavaju se interpretativne oluje, uragani, zemljotresi i uopšte najčudesniji kovitlaci klavirske energije koje možete zamisliti da prebivaju u ovom krasnom momku, skromnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << držanja, posebna su draž svakog novog susreta sa njim. Ovom prilikom bio je to aktuelni 47. BEMUS i Velika dvorana Kolarčeve zadužbine, krcata obožavaocima, ako to uopšte treba posebno napominjati,
Luganski dolazi ovaj put sa programom punim delikatesnog zanosa, programom iz kakvog slušalačkog sna o klavirskom idealu, bujnom, omamljujućem, u kojem dela Franka, Šuberta, Rahmanjinova i Čajkovskog utiskuju se doslovce zlatnim krasnopisom u vaše pamćenje. Već startni Sezar Frank (Preludijum, Fuga i Varijacije za orgulje op. 18 - transkripcija za klavir Harold Bauer) opija tako svojim zvukom, sa jedne strane bestelesnim, kao da dopire ravno sa nebesa, a sa one druge udružujući snagu bar nekoliko klavira istovremeno, raznobojno diferenciranih glasova u svojoj netaknuto čednoj viziji milozvučnosti instrumenta. Zato će naredna četiri Šubertova Empromptija D. 935 (op. posth. 142) očaravati svojom melanholijom, odmerenom u najsićušnijim gramažama dragocenosti, te u isti mah onom bečkom precioznošću u svom punom sjaju, u kojoj se gotovo pa religiozno odzvanjajući bruj Empromptija br. 2 u As-duru meša sa toliko delikatnim, žuborećim doticajima klavira da momentalno pretrnete, dok odmah potom dopadljivost i elegancija Šubertovog doba, salona, plesova, ali i daškova prirode, zemlje, uskovitlavaju takođe krv i svojim tamnim senkama, a Luganski povrh svega toga demonstrira još i virtuoznu okretnost po samim ivicama klavirskog sečiva, blistav, vrcav i usredsređen žesticom jedne gotovo pa ćudljive kakvoće.
Drugi deo koncerta započinje jednostavno predivnim Rahmanjinovom (Jorgovani iz Dvanaest pesama op. 21 br. 5) impresionističkog ugođaja, sledi Čajkovski-Rahmanjinov Uspavanka iz Šest pesama op. 16 br. 1 delikatnog štiva i tkiva, da bi na vrhuncu Luganski upravo eksplodirao Velikom Sonatom za klavir u Ge-duru op. 37 Čajkovskog u jednom tumačenju koje, najblaže rečeno, unosi duh savremenog doba u složena emotivna stanja kompozitora, ovde prikazana, ne napuštajući ipak onu starinskost gromadnog uzmaha, titanske vehemencije, no zato i kontemplativne zagledanosti u sebe, otmene elokvencije, naelektrisane žmarcima i grozničavošću, dok istražuje klavijaturu, načičkanu erupcijama, jednim skoro pa sumanutim plesom prstiju do trijumfalnog okončanja. Plus tri bisa(!), od kojih ona dva poslednja vrhunska džez komada, Nikolaja Luganskog apsolutno preporučuju za Beogradski Džez Festival koji samo što nije. Pozdravljamo ga na nogama.
