Izvor: Blic, 16.Feb.2015, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejan Cukić o uspehu "Tri boje zvuka": Sukobi i “ljudska drama” zanimljiviji od muzike
Emisija „Tri boje zvuka“ je jedna od retkih u kojoj se mogu čuti domaći rok i pop bendovi koji uživo izvode svoju muziku. Jedan od onih koji su zaslužni za to što je emisija brzo stekla brojne poklonike je i Dejan Cukić.
Mislite li da će emisija “Tri boje zvuka” uspeti da opstane na nekom dugoročnom planu?
- Ja se nadam da će biti tako. Naravno, kod nas uvek sve zavisi od entuzijazma nekolicine ljudi koji iznose posao na svojim plećima. Emisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << “Tri boje zvuka” ne bi ni postojala da nije bilo velikog truda urednice Jelene Vlahović koja je najzaslužnija što je pokrenut ovako ambiciozan televizijski projekat za koji se zna da neće dotaći najširu publiku, ali RTS kao nacionalni servis prepoznao je obavezu da pronađe kutak i za drugačiju vrstu zvuka i koncepta.
Nedostaje li nam više takvih emisija i ko je kriv što ih nema?
- Hajde da vidimo kako će proći ova emisija, pa da onda pričamo o drugim... Ne bih ja pričao o bilo čijoj krivici. Kulturni modeli i ukus publike udaljili su se od slušanja muzike uopšte, tako da komercijalne stanice i nemaju interesa da rade muzičke programe osim u okviru emisija gde su takmičenje, sukobi i “ljudska drama” više u fokusu od same muzike.
Čini li vam se da mladi bendovi u ovoj emisiji uspešno pariraju poznatim domaćim muzičarima?
- Jedna od osnovnih, i po meni najboljih zamisli emisije “Tri boje zvuka” je što jedne uz druge stavlja izvođače različitih stilova. Takav princip je katastrofa ako praviš koncert, ali u okviru TV programa daje raznolikost i može da pomogne rušenju lažnih granica i predrasuda. Mislim da je to posebno korisno za mlade rok bendove koji su decenijama držani u nekakvoj vrsti medijskog geta, u rezervatima
Životna priča Bilija Ajdola
Kada su u pitanju knjige, prevodite li nešto trenutno?
- Da. Knjiga “Bitlsi” izazvala je lepu pažnju čitalaca, a sada radim nešto što mi je generacijski veoma blisko jer se radi o autobiografiji čoveka koji je samo par godina stariji od mene... Bilija Ajdola.
gde ih široka publika nikada ne upozna. Drago mi je što primećujem da su mladi muzičari koji dolaze u emisiju shvatili ovu priliku i zaista se trude da je iskoriste.
Kako birate teme za emisiju, za segmente za koje pišete scenario, i po kom kriterijumu gostuju muzičari?
- Kao prvo, ne bih želeo da sebi pripisujem prevelike zasluge. Mene su pozvali posle snimljenih pet epizoda da pomognem kao neko ko se već decenijama bavi pisanjem o muzici, a imam i sopstvenu muzičku karijeru, pa mi je tematika dvostruko bliska. Moj glavni zadatak je da voditelju, Bokiju Periću, pripremim materijal za najave i razgovore sa gostima. Što se tiče priloga sa svetske scene, tu smo prilično uslovljeni dostupnošću kvalitetnog materijala koji dobijamo od retkih zastupnika svetskih izdavačkih kuća ovde u Srbiji.
Ko vas je do sada najviše iznenadio svojim nastupom ili razgovorom u emisiji?
- Meni je od svega vezanog za ovu emisiju najprijatniji osećaj jako dobre i opuštene atmosfere među svim izvođačima i u odnosu sa realizatorskom ekipom. Čini mi se da se svi zajedno dodatno trude jer su svesni da se radi nešto lepo i vredno za šta treba zagristi kako bi opstalo. Mislim da je sešn svirka na kraju emisije sa Yu grupom, Kristalima i Aleksandrom Kovač pokazala delić tog dobrog duha koji je stalno prisutan na snimanjima u Studiju 8.
Večeras: "Marakuja", Aleksandra Radović i "The Dibidus"
Večeras u emisiji "Tri boje zvuka" (21.55 RTS1 i RTS Sat) gosti će biti "Marakuja", Aleksandra Radović i "The Dibidus".
U čemu je po vašem mišljenju tajna uspeha i trajanja emisije “Veče sa Džulsom Holandom” i zašto kod nas nemamo primer dugovečnosti takvog formata?
- Džuls Holand ima posebnu vrstu šarma i veliki autoritet, kao muzičar, u okviru britanske scene. Forma zajedničkih nastupa najrazličitijih izvođača u istim uslovima i pred zajedničkom publikom pokazala se jako dobrom i to je nešto što pokušavamo da ostvarimo i sa “Tri boje zvuka". Kod nas je postojalo verovanje da nema dovoljno dobrih izvođača za dugovečnost ovakvog formata, ali izgleda da prva sezona demantuje takve strahove.
U vreme vašeg početka bavljenja muzikom TV Beograd je prikazivala “Maksimetar” sa Draganom Nikolićem. Šta je to tada značilo za vas?
- Malo ste preterali. “Maksimetar” je ipak bio kad sam ja bio školarac, nešto pre početka moje karijere. Značilo nam je puno da imamo emisiju u kojoj možemo videti neke dobre bendove i talentovane mlade pevače. Ne zaboravite da je tada naša televizija imala samo jedan kanal. Zanimljo je da je i “Maksimetar” išao ponedeljkom. Ali od 7 sati uveče. Valjda su tad omladinci ranije išli na spavanje (smeh).
Po čemu pamtite emisiju “Hit meseca” koja je bila pandam britanskom “Top of the pops”?
- E, to je već emisija koju više pamtim kao učesnik nego kao gledalac... “Hit meseca” bio je značajna institucija u vreme najvećeg uspona i najveće popularnosti pop rok muzike na ovim prostorima. Mislim da je vrhunac ovog programa bio projekat “Za milion godina” koji je postao deo svetske “Live Aid” akcije pomoći ugroženima u Etiopiji. velika mi je čast što sam učestvovao u tom poduhvatu pre tačno 30 godina.
Peme koje volim i dobro zezanje
U poslednje vreme ste fokusirani na solo akustične svirke je li to vaš izbor ili splet okolnosti?
- Uvek sam više fokusiran na nastupe sa bendom "Spori ritam". Upravo se doštampava još jedan tiraž kompilacijskog diska “Priče o ljubavi” koji smo objavili prošle godine, što je još jedan podsticaj za nove svirke. Opet, solo akustični nastupi poseduju neku vrstu opuštenosti koja prija delu moje publike, a i ja uživam u njima... nema uobičajenog organizacionog stresa, neizbežnog samoreklamiranja i takvih stvari... samo pesme koje volim i dobro zezanje...
.jpg)
