Izvor: Blic, 10.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dečji svetovi
Milena Marjanović
Na prvi pogled dva umetnika nemaju ništa zajedničko, ali kad se zagledate u radove na papiru Radeta Kundačine i skulpture u drvetu Marka Crnobrnje, shvatićete da ih vezuje više stvaralačkih momenata. Prvi je dečje introvertan, a drugi dečje ekstrovertan; obojica su angažovani u nastavi.
Rade Kundačina prvi put predstavlja crteže malih formata nastale pre tri decenije, tokom specijalizacije proširenih medija na tokijskom Tsakuba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << univerzitetu. Bavi se edukacijom mladih na Višoj umetničkoj školi, gde predaje crtanje i nove medije. Slike, crteže i grafike je izlagao na devet samostalnih izložbi u Beogradu i Tokiju, dobitnik je nagrade Oktobarskog salona 1983. godine.
Za Kundačinu vreme ima samo jednu realnost, to je trenutak. Trenutak zapisuje na papiru. Probušiti ga, zacepiti, nagoreti, zgužvati, ili na njemu nešto nacrtati, znači ostaviti trag svesnosti trenutka, svesnosti koja se od detinjstva uči.
Za Crnobrnju skulptura je sredstvo da se približi dečjem svetu. Tu zamisao sprovodi deljući figure nalik lutkama, pa i same igračke, kao i kroz rad sa decom u umetničkim radionicama.
Marko Crnobrnja je u proteklih nekoliko godina učestvovao u projektima poput „Doba nevinosti „ i „How to end a message „ u Beogradu i Helsinkiju, izlagao na Oktobarskom salonu 2005, na Dečjem bijenalu umetnosti u Pančevu. Ovogodišnji je dobitnik nagrade Galerije zadužbine „Ilije M. Kolarca” za najbolju izložbu pod nazivom „ Edukativna skulptura „.
Poetski trenutak u umetnosti je vrlo složen. On je začuđujuće familijaran, teši nas da ništa nije uzalud. Čak i kad umetnik ubaci zrnce razuma, on uvek beleži malo strasti, ma koliko bio zatvoren ili otvoren. Oba su pristupa poželjna u pedagoškom radu. Jedan radi sagledavanja sebe iznutra, drugi radi sagledavanja sebe spolja, u zajednici brižnih roditelja kojoj obojica pripadaju.
