Izvor: Glas javnosti, 09.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dečji“ radovi puni podsmeha
BEOGRAD - U galeriji ULUS otvorena je izložba „Raspored stvarnosti“ Saše Stojanovića, renomiranog beogradskog umetnika. Koncipirana kao „mala retrospektiva“, ova izložba je predstavljena i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i u Mladinskom kulturnom centru u Kopru, na poziv Marka Brecelja, bivšeg frontmena legendarne grupe „Buldožer“. Stojanović je bio nezaobilazni učesnik brojnih prestižnih manifestacija poslednjih godina, tipa Oktobarskog salona, grupnim izložbama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „O normalnosti (Srpska umetnost u devedesetim)“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i „Dosije Srbija“, održanoj u Beču i Berlinu.
Kao slikar, Stojanović je pobornik neke vrste infantilizma iz dvadesetih godina prošlog veka koji ne duguje puno mitovima dvadesetog veka. Infantilizam se zasniva na dečjem crtežu kao uzoru spontanog doživljaja. Kao i Jadran Krnajski, Stojanović nadograđuje „dečju pamet“ kolorističkim klišeima advertajzinga i medijske slike, tvoreći svojevrsni hibrid „brutalne umetnosti“ (art brut) i pop arta. Tu su i citati iz kultnog generacijskog stripa „Alan Ford“, crnohumornog serijala Magnusa i Bunkera. Stojanovićev infantilizam nije bez izvesnog socijalnog angažmana i jetkog podsmeha ispraznim idealima (slike kao što su „Jednakost“, „Let iznad Jugoslavije“, „Šareni fašizam“).
LICEMERNA BRIGA O DECI
- Briga o deci izgleda licemerno kada političari PDV-om kao administrativnim bičem otežavaju njihovo odrastanje. Tragedija naše stvarnosti je mnogo veća od tragedije umetnosti. Sve je kao u stihovima Jehude Amihaja „U ovoj stvarnosti svi smo gubitnici, jedina šansa da budemo pobednici je da se prisetimo detinjstva“- kaže umetnik.
U printovima koji dokumentuju Stojanovićeve performanse, angažovani stav je mnogo eksplicitniji, gotovo programski. Stojanović poziva na odgovornost institucije sistema tipa SANU (performans „Umazane ruke lako se peru“) ili Vrhovni sud Srbije (zbog procesa Nunetu Popoviću, koji je svojevremeno demonstrirao protiv režima Slobodana Miloševića), pomažući nam da makar na trenutak zaboravimo da u Srbiji institucija nikad ni za šta nije odgovorna. Kolektivna odgovornost ne zna šta je krivica.
- Vizuelna jednostavnost na mojim slikama je otvoreni podsetnik da su deca potpuno zaboravljena u „kulturi odraslih“ preopterećenoj potrošačkom groznicom i društvenom afirmacijom - kaže Stojanović.
