Izvor: Politika, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija ispred
Dogovor o neophodnosti osnivanja Nacionalnog centra za knjigu i donošenja Zakona o izdavaštvu U Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu juče je održan okrugli sto pod nazivom "Sledećih 10 godina izdavaštva u Srbiji", povodom uspešnog završetka projekta Unapređenja tržišta knjige Srbije i Crne Gore (Bibliodyssey 2003– 2006). U razgovoru su učestvovali izdavači, knjižari i distributeri, i državni sekretar Ministarstva kulture Ljiljana Šop.
Ishod ovog dvočasovnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovora bio je dogovor o neophodnosti osnivanja Nacionalnog centra za knjigu i donošenja Zakona o izdavaštvu, kao i jedinstvene kulturne politike u kojoj se tačno zna mesto knjige kao temelja kulture. Izdavači su bili saglasni da i dalje treba da istraju u pogledu održavanja programa "Godine knjige", koji je bio predviđen i nije bio sproveden u ovoj 2006. godini. Izdavači i knjižari dogovorili su se da treba da osnaže svoju esnafsku organizaciju, kako bi u pregovorima pred državnim predstavnicima zastupali jedinstvene interese, a to je borba protiv piraterije, zatim ulične prodaje knjiga i poštovanje obaveze jedinstvene cene knjige.
Podstrek izdavačima da se izjasne dao je Sreten Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, dajući krajnje negativnu i krajnje pozitivnu viziju izdavaštva u Srbiji kroz deset godina. Prema "mračnoj" viziji, koja je u stvari bliska dijagnozi sadašnjeg stanja, 2016. godine nema Nacionalnog centra, koji bi knjigu štitio kao nacionalno dobro, nema zakona, niti informacija o stanju na tržištu knjige, nema distributivne mreže, nema povećanja tiraža, dok mali broj preduzeća drži monopol nad izdavaštvom. Svetla vizija Sretena Ugričića nalik je na lep naučno-fantastični film i ukratko je prava suprotnost prvoj slici
Gojko Božović, glavni urednik "Stubova kulture" primetio je da su od 2000. godine promenjene tri vlade kojima je bilo zajedničko da kulturu ne shvataju kao oslonac političke legitimacije, a sa njim se složio i Jagoš Đuretić, direktor "Filipa Višnjića", koji je mišljenja da ne postoji suštinsko razumevanje države za položaj knjige. Ovu činjenicu potvrdila je Ljiljana Šop, koja je saopštila odluku Ministarstva finansija i Akcionog investicionog fonda da ne podrže inicijativu Ministarstva kulture i osnivanje Nacionalnog centra za knjigu.
– Uverena sam da u nama, kolektivno i pojedinačno, nešto ne valja. Prevagnuli su materijalni interesi, i nema političke volje da stvari u kulturi budu valjano uređene, rekla je Ljiljana Šop.
Ipak, kako je naglasio Zoran Hamović, direktor "Klija", ovaj sastanak izdavača prvi je u nizu na kojem je ostvaren pokušaj da se na situaciju u izdavaštvu gleda unapred i planski. Još neke od važnih napomena dali su Dejan Pantović, direktor IPS-a, i Aleksandar Drakulić, direktor marketinškog centra "Most", koji su naglasili da izdavači i knjižari moraju organizovano i esnafski svoje zahteve da iznesu državnim predstavnicima i da sama komunikacija između onih koji objavljuju, štampaju i prodaju knjige mora da bude usaglašenija. Drakulić je posebno istakao da se mnoge knjižare zatvaraju zbog minimalne zarade, dok izdavači daju velike popuste i prodaju svoja izdanja na sve češćim uličnim sajmovima knjiga, i da se uprkos tome u Srbiji godišnje po glavi stanovnika na knjige potroši samo 3,7 evra dok je ta cifra na primer u Poljskoj čak četiri puta veća.
M. Vulićević
[objavljeno: 08.07.2006.]
