Izvor: B92, 19.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca udovice
Bitka u pribaltičkoj ravnici kod Ejlaua završena je francuskom pobedom nad pruskim i ruskim trupama. Međutim, Napoleonova pobeda je gorka – 22 hiljade mrtvih, što je više od trećine njegovih trupa.
"Kakav masakr... Nizašta – uzviknuo je maršal Nej, obilazeći bojno polje 9. februara 1808. godine. Napoleon je potpisao mir sa Pruskom i Rusijom, a potom i otvorio novo ratište prema Španiji. Konjanici 2. konjičkog puka zatečeni su carevim odlukama i naterani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na, za njih, neprirodnu dužnost.
Umesto frontovske borbe, oni nadziru granicu prema Rusiji i sprečavanje upade bandita i pljačke dezertera i kriminalaca.
"Deca udovice” (Delkur), drugi album strip serijala "Sećanja Velike Armije” govori o trenutku kada su se Napoleonovi vojnici pronašli u varšavskom vojvodstvu, trudeći se da na neki način popune vreme do naredne bitke.
"Deca udovice” se bitno razlikuje od prethodnog albuma "1807 - Treba osvetiti Austerlica”, pre svega, zbog nepostojanja prave intrige.
Glavna događajna linija i dalje je evropska istorija, ali ona nije ispričana kroz veličanstvene vojne poduhvate Napoleona Bonaparte, nego iz ugla običnih vojnika.
Belgijski scenarista Mišel Difran odlučio se za dugi ambijentalni uvod, pre nego što je intrigu počeo da odvija prirodnije.
Uplitanje u priču masona, po kojima je i nazvan album, ukazivanje na njihov značaj u Velikoj Armiji, odnosi između francuskih okupacionih trupa i poljskih civila, opisivanje mesta Jevreja u poljskom društvu, kao i lutanja dezertera i kriminalaca u pograničnoj zoni, učinili su epizodu didaktičnom.
Međutim, uprkos prilično dobrom prikazu soldatske neaktivnosti, zaplet stripa sačinjen je od iscepkanih epizodica i udaljen je od prvobitne scenarističke zamisli o "trileru, kriminalističkoj ili špijunskoj priči”, kako je najavljeno u lansiranju serijala.
Već je prvi deo tražio sažetiji scenaristički pristup, dok se ovim nastavkom prosede nije preterano promenio.
Grafizam šabačkog crtača Vladimira Aleksića (potpisanog pseudonimom Alexis Alexander) zasnovan je na ritmiziranju pripovesti kroz brojne minijaturizovane kadrove kontrastirane sa velikim opštim planovima. Malobrojne akcije – duel, napad vukova i pljačka bandita – vešto su prikazane skoro bez reči.
Aleksićev crtež je manje detaljan nego u prethodnom albumu, ali je vizuelna karakterizacija likova urađena znatno bolje, tako da se dobilo na čitljivosti i lakšem prepoznavanju protagonista.
Treći tom, posvećen 1809. godini, sigurno će za središte imati vagramsku bitku koja se 5. i 6. jula odvila u bečkom predgrađu, na obali Dunava.
Napoleon je dobio i ovu bitku koju je svojim životima platilo 35 hiljada francuskih vojnika. Vagramska bitka je okončala Petu koaliciju (Austrija-Engleska), francusku carevinu dovela u zenit, ali je ona bila i početak Napoleonovog kraja.
Serijal "Sećanja Velike Armije” predviđen je u šest nastavaka, te ćemo imati prilike da kroz vizuru običnih vojnika ispratimo francuskog cara do poraza u Rusiji i prisilnog napuštanja francuskog trona.
