Izvor: Blic, 22.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca
Deca
Iako koncepcijski ponekad deluje previše monotono, pa čak i starmalo, ciklus 'City Kids' (TV 'Pink') zaslužuje punu pažnju pre svega zbog dece koja se pojavljuju u ulozi voditelja. Munjevito prevazišavši fazu početničkog usaglašavanja još uvek neizmerenog potencijala sa programskih zahtevima, svi voditelji 'City Kidsa' danas deluju gotovo rutinski uigrano, profesionalno i, zahvaljujući autentičnoj prirodnosti, spontanosti i neopterećenosti glupostima sveta odraslih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << često superiornije od mnogih starijih kolega. Televizija je izgrađena na stilizaciji, na stvaranju i projektovanju sveta koji ne postoji u realnosti, a u kakvom bi gledaoci, pretpostavlja se, želeli da žive. Zato TV ličnosti koje nisu savladale tu osnovnu lekciju deluju tako izveštačeno, isfolirano i neukusno. To ne važi za decu iz 'Sitija': ona disciplinovano govore tačno onoliko koliko treba, na način koji ne može iritirati, u intervjuima su precizni, jednostavni i svedeni, ne pokušavajući nijednog trenutka da 'otmu scenu' sagovorniku, niti da se prema njemu ophode sa neprijatnom familijarnošću. Umesto toga, sa pripadajućom vedrinom izvršavaju postavljene zadatke, ne komplikujući ništa i ne postavljajući sopstvenu ličnost iznad interesa emisije. Takođe, što nije bez važnosti, ne primećuje se nikakva želja za vulgarnim međusobnim takmičenjem, što je jedna od stvari koje kod njihovih starijih i (mada se sada to sve manje može reći) iskusnijih kolega deluju posebno odbojno. Ovakav kakav je sada, 'City Kids' je osvežavajuća oaza bezazlenosti u virtualnom svetu nepodnošljivo opterećenom najrazličitijim slabostima odraslih.
Puriša
Od 13. do 17. avgusta u Vrnjačkoj Banji je održano 29. izdanje tradicionalnog Festivala filmskog scenarija. Mimo glavnog takmičarskog programa, u kojem su prikazani gotovo svi igrani filmovi sa ovog prostora nastali između dva leta (osim Kusturičinog i Paskaljevićevog jer ove autore sad zanima samo neka 'svetska liga'). Bilo je i nekoliko zanimljivih pratećih programa, među njima izbor filmova iz Vizbadena i Škotske, bilo je uglednih gostiju iz inostranstva, među njima i radoznali direktor 'Gete instituta' iz Beograda, bilo je naših autora, scenarista, filmskih zvezda.
Kad sam se vratio kući (tamo sam vodio letnju radionicu za mlade filmske kritičare i održao jedno od tematskih izlaganja), shvatio sam da je glavna zvezda festivala bio jedan postariji gospodin po imenu Mladomir Puriša Đorđević (1924), klasik našeg modernog filma. Svečano je otvorio festival stranicom iz svojih ironično ispisanih memoara, na kojoj je opisana poseta Banji sa ocem i majkom, kad gotovo niko od učesnika festivala nije ni bio rođen. Zatim se festivalskoj publici poklonio po završetku projekcije filma Milutina Petrovića 'Istok-jugoistok' u kojem je bravurozno odigrao lik policijskog generala. Na završnoj svečanosti festivala dobio je spomen-zlatnik 'Aleksandar' za doprinos našem filmu i festivalu. Sat pred zatvaranje festivala, u Gradskoj biblioteci, koja je bila mala da primi sve zainteresovane tako da je deo publike stajao i na ulici, održana je promocija njegovog romana 'Tužna je nedelja', o kojem je uz mene govorio književni kritičar Miloš Petrović. Pričalo se o smrtonosnom tangu iz naslova, o džezu u okupiranom Beogradu, o Leni Rifenštal i mnogim drugim 'znacima vremena'. Posle burnih aplauza književno veče je nastavljeno na ulici. Onda mi je prišla jedna mlada žena i šapatom me upitala: 'Da li je ovaj gospodin stvarno rođen 1924?' Shvatili ste poruku.
