Izvor: S media, 10.Jul.2009, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debitantski roman Meri En Šafer
"Laguna" je ekspresno obezbedila da srpski čitaoci dobiju priliku da čitaju roman Meri En Šafer i Eni Barouz "Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše", koji je tokom 2008. osvojio čitaoce i kritiku i bio bestseler čitavog engleskog govornog područja.
Engleskinja Meri En Šafer nije doživela da ovaj njen debitantski roman, koji je pisala više od tri decenije, bude objavljen pre nego što je umrla početkom prošle godine, ali njena nećaka En Barouz ga je dovršila >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i "Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše" preko noći se pozicioniralo na prvo mesto bestseler liste " Njujork tajmsa".
Autorka ( nigde se ne može naći godina rodjenja ,ali sa slike na Interenetu se vidi da je rodjena znatno pre početka Drugog svetskog rata) je ceo vek provela okružena knjigama kao bibliotekarka, knjižar i urednica i kada je odlučila da napiše knjigu "dostojnu objavljivanja" odabrala je da radnju smesti u vreme rata.
Dugo vremena je potrošila na istraživanje toga perioda a posebno ju je zanimalo kako su ratne godine preživeli stanovnici britanskih ostrva u La manšu koja su okupirali Nemci.
Njena nećaka koja je uspešni pisac za decu najviše je zaslužna što je knjiga dobila konačni izgled.
Priča počinje prve posleratne godine a glavna junakinja knjižebjica Džulijet Ešton traži temu za sledeću knjigu i nalazi je u pismu koje joj je stiglo od nepoznatog muškarca sa briotanskog ostrva Gernzi. Razvija se prepiska i Džulijet biva uvučena u priču o životu na Gerziju tokom okupacije kada su njegovi žitelji tražili spas od čemera i jada u Udruženju ljubitelja knjige i pite ljuskuše koju su pripremali od ljuski krompira.
Ovaj epistolarni roman pobrao je bezbrojne pohvale jer odiše toplinom, ljudškošću, hrabrošću tih " običnih" malih ljudi koji duhom pružaju otpor okupatoru a utehu i inspiraciju nalaze u literaturi.
Većina kriitčara ističe fini smisao za humor, odsustvo svake patetike, jednostvanost kojom su opisane tragične sudbine i uverljivost junaka "za koje čitalac počinje da veruje da su stvarne, istorijske ličnosti".
Kritičar San Francusko Kronikla je napisao da je roman "tradicionalan, a da ne zvuči oveštalo, romantičan a da nije naivan".
Za mnoge je to ona strana ratne priče u kojoj nema bitaka niti herojskih pogibija ,ali se podnednakon može doživeti stradanje civila .
