Izvor: SEEcult.org, 15.Mar.2016, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Davidov roman na nemačkom
Roman “Kuća sećanja i zaborava” Filipa Davida o holokaustu objavljen je na nemačkom u izdanju kuće Viser Ferlag (Wieser Verlag) iz Klagenfurta, u prevodu Johanesa Ajgnera, aktuelnog ambasadora Austrije u Beogradu.
Nemačko izdanje romana “Kuća sećanja i zaborava”, za koji je David dobio NIN-ovu nagradu za 2014. godinu, kao i regionalnu nagradu “Meša Selimović”, biće predstavljeno na Lajpciškom sajmu knjiga, saopštila je Laguna, Davidov izdavač na srpskom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << />
Kuća Viser Ferlag ranije je objavila i knjigu “Staljinova sablja” Ivana Ivanjija, takođe Laguninog autora.
David je dobio za roman “Kuća sećanja i zaborava” i nagradu Narodne biblioteke Srbije za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji u 2015. godini. Nedavno uručenje tog priznanja protekloj je u znaku njegovog ograđivanja od prisustva predsednika Srbije Tomislava Nikolića zbog neslaganja sa politikom koju vodi od 90-ih.
Davidov roman je studija zla u istoriji i u čoveku, koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.
Glavni lik nagrađenog romana “Kuća sećanja i zaborava” je Albert Vajs koji je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine ostao u ratu bez roditelja i mlađeg brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji su ga nazvali Hans i ponudili mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Vajs je odlučio da sačuva svoj identitet i pobegne iz te nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.
Godinama kasnije na jednoj konferenciji o Drugom svetskom ratu, lutajući noću njujorškim ulicama, naišao je na “Kuću sećanja i zaborava”. U jednoj od prostorija tog neobičnog zdanja bilo je pohranjeno nepregledno istorijsko pamćenje. Na jednom ekranu može da, kao na filmu, vidi scene stradanja svojih roditelja i nestanka brata, za koji se oseća krivim, jer mu je bio poveren na čuvanje. Ogroman bol koji je osetio jače može da nestane ako u sledećoj prostoriji izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Albert tako dobija poslednju šansu da promeni svoj identitet, u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika: “Pamćenje je strašnije od svakog zaborava”, ili pak da odluči da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire.
(SEEcult.org)
