Izvor: Politika, 18.Jun.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dante između dve crkve
I ovoga leta, Bitef dens kompanija imaće premijeru na budvanskom festivalu, „Božanstvenu komediju” u koreografiji Edvarda Kluga, koji se večeras predstavlja publici čuvenog ruskog Marijinskog teatra
Beogradska Bitef dens kompanija i ovoga leta sprema premijeru za budvanski Grad teatar. I opet je to jedan zvučni naslov iz svetske književne baštine. Posle lepog lanjskog uspeha sa plesom po Šekspiru – sa „Otelom” u kreaciji Zorana Markovića i Maše Kolar, za ovogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << festival poznati koreograf iz Maribora Edvard Klug sa beogradskim igračima priprema „Božanstvenu komediju”. Ta koprodukcija Grada teatra i Bitef teatra prvi put izlazi pred publiku 7. avgusta, na poznatoj „pozornici” pokraj mora, između dve budvanske crkve. Ovog Dantea, po Klugu, festivalska publika moći će da vidi i četiri naredne večeri, dok je sledeće izvođenje u oktobru: beogradska premijera – u Bitef teatru.
Klug zatvara krug svoje najnovije predstave. Ostali su još samo „fini detalji”, ona poslednja ruka koreografska. Priča nam to uoči probe, dok ga u sali čekaju četiri igračka para, a u tom plasačkom „oktetu” je i primabalerina Ašhen Ataljanc. O nastajanju „Božanstvene komedije” u kojoj zamirišu i špageti, i smažu ih igrači, autor otkriva:
– Ja sam počeo da razmišljam o Danteovom „samoubilačkog pokušaju” šetnje kroz krugove pakla, terase čistilišta i sfere raja. Moje je pitanje: da li bi on to ponovio, da je naš savremenik, i kako bi danas izgledala njegova slavna „Divina”. Verovatno bi konstrukcija speva bila ista: tri različita nivoa stanja duše, možda bi dodao neke modernije, sofisticirane grehove i verovatno promenio red težišta onih starih. Mnoge stvari bile bi drugačije, možda i naslov (mnoga dela tada su nazivana komedijom), ali ubeđen sam da nijedno vreme ne bi promenilo njegovu božansku ljubav prema Beatriči. Moja je namera da stvorim više bočnu nego paralelnu viziju tri nivoa Danteovog dela, sa osam igrača u tri različite prepoznatljive situacije.
A saigračima u ovoj „Komediji”, kaže, zaista mu je božanstveno. Njihova energija, senzibilitet i prirodan odnos prema igri veoma su uticale na njegove koreografske poteze. Lepo je to čuti od umetnika dobre međunarodne reputacije i veoma zaslužnog za danas poprilično visok rang nekad malog Mariborskog baleta, za koji je vezao svoju karijeru. Naime, mladi rumunski igrač, sa diplomom baletske škole u Klužu, zaposlio se u slovenačkom gradu. Prvo kao solista, posle kao prvak, a već osam godina je na čelu Baleta. Tamo je zasnovao i porodicu, a u baletskom braku imaju i malog sina.
Bolje upućeni u dešavanja na plesnoj sceni naše prestonice dobro znaju Kluga. Već tri puta predstavio se na Beogradskom festivalu igre (u aprilu kao koreograf austrijskog plesnog komada „Skice”, u izvođenju Grac Baleta), gledali smo ga i na Bitefu, zatim u onom spektakularnom „Hazarskom rečniku” Tomaža Pandura, u dvostrukoj ulozi igrač-koreograf. Dobri su to razlozi da izjavi kako se raduje kada je ovde i što konačno radi sa beogradskim igračima. O predstavi još kaže:
–Ovi igrači prolaze kroz „Pakao”, „Čistilište” i „Raj”. Ali ovde su to samo tri situacije. Moj „Pakao” je aluzija na takmičenja u takozvanim standardnim plesovima. I već taj termin treba da podseti kako smo neprestano pod pritiscima standarda: treba da si kompetitivan, lep, savršen, da nosiš broj koji se može stalno pratiti i locirati, i na kraju izmenjati ili izbrisati dok si još živ... Hell(o) inheaven! To je ideja i motiv ove predstave.
Recimo i da je Edvard Klug večeras daleko, u Sankt Peterburgu. I lično na sceni slavnog Marijinskog teatra. Sa svojim Mariborskim baletom, eto ga tamo gde dolaze samo izabrani gosti. Igra se njegov komad „Radio i Julija”, samo što će se ovoga puta u glavnim ulogama pojaviti zvezdeove kuće Denis i Anastasja Matvienko. Ovo inače nije prvi Klugov „ulazak” u Marijinski. Prošle godine postavio je tamo „Quattro”, balet za njihova četiri prvaka, koji je posle u svim kategorijama nominovan za poznatu nagradu „Zlatna maska”. I, najbolje je prošao Leonid Sarafanov, za ulogu u ovoj predstavi proglašen najboljim ruskim igračem u 2010. godini.
Dok smo na svetskim plesnim meridijanima, recimo i da Klug u oktobru ide sa Mariborskim baletom na novu američku turneju, da će iduće godine gostovati u Pekinškoj operi ida će on uskoroponovoraditi komad za prestižni Štutgartski balet. Pitamo šta, a on odgovara kako još ni naslov ne zna. Ono štosvakako zna: i te kako je važno biti koreograf kuće gde su svoje velike karijere započeli Džon Kranko, Jirži Kilijan, Vilijam Forsajt... Što se rodne Rumunije tiče, ona je znatno posle Beograda na svodu baletskom otkrila zvezdu Edvarda Kluga. Rano je otišao iz zavičaja a glas o njegovom talentu do njih nije tako brzo stigao. Satisfakciju je dobio prošle godine kada je na scenu Bukureštanskog baleta postavio dve svoje koreografije. To su prvi moderni komadi na repertoaru ove kuće i publika ih je sa oduševljenjem dočekala.
A šta sprema za Maribor koji će iduće godine biti jedna od dve evropske prestonice kulture?
– „Posvećenje proleća” Igora Stravinskog je izvesno, a drugi naslov još se traži.
M.Šehović
objavljeno: 19.06.2011
