Izvor: Blic, 28.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danilo Cvetanović - 'Artget'
Danilo Cvetanović - 'Artget'
Na svojoj desetoj samostalnoj izložbi Danilo Cvetanović predstavlja 65 fotografija u crno-beloj i kolor tehnici. Fotografije su nastale u periodu od 1965. do 2004. godine. Autor je odavno ušao u istoriju srpske fotografije 20 veka. Njegova izložba u nekadašnjem Salonu fotografije na nekadašnjem Bulevaru revolucije (danas Bulevar kralja Aleksandra), priređena 1969, bila je prva izložba akta u fotografiji kod nas.
Danilo Cvetanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je fotoreporter Radio-televizije Beograd. Ima međunarodno zvanje AFIAP i najviše domaće zvanje majstor fotografije FSJ. Dobitnik je 82 nagrade u Jugoslaviji i 13 na međunarodnim izložbama, kao i nagrade za životno delo ULUPUDS-a.
Na ovoj izložbi lepo se vidi razvoj mišljenja o erotici u fotografiji. Počinje, danas bismo rekli, sramežljivo jer svlačenje pred kamerom nekada nije bilo popularno, nastavlja se snimanjem detalja, smelijih, ali uvek estetski određenih, stiže do fotografskog akta na granici fotografike.
Ni u jednom segmentu opusa autor ne prelazi granicu dobrog ukusa, što znači da nikad ne zapada u senzacionalizam, a kamoli pornografiju, čak ni kad slika Venerin breg. Razlog je sasvim umetnički: Danilo se ne bavi ženskim telom radi izazovnosti, već njegovim lepim oblicima koji mu omogućavaju da se igra sa svetlošću i senkom. Krajnji domet je minimalistički: sve suvišno je uklonio, ostavivši samo liniju kontrasta.
Izložba prati i razvoj ukusa kroz vreme. Ukusa za koji se ni u jednom momentu ne može reći da skreće u neukus. Naprotiv, on je nesputano uvek u domenu estetski lepog. Zato ćete odlaskom na ovu izložbu u 'Artget' ulepšati sebi praznične dane, otvorena je do 10.01.
Dva lica
(Šulamit Lapid, 'Nakit', Clio, 2004)
Ovo je jedan iz serije romana o Lizi Badihi, novinarki i detektivu amateru. Oko junakinje se šire koncentrični krugovi komike: previsoka je i predebela, lošeg ukusa u odevanju; gruba je i nepristupačna, bez smisla za humor, a sanjari da je divna, krhka i bespomoćna; ne slaže sa dominantnom, nikad zadovoljnom i ponosnom majkom; kao ambiciozna novinarka, ona uleće u 'gerilske istrage' i, poput Poaroa, nadmudruje i policajce i zločince; da smeh bude glasniji, Lizi je rođaka većine zaposlenih u policiji, a ključni svedoci događaja su njeni stric i strina. Ovoga puta, kriminalistički zaplet se dešava u - staračkom domu; svi prisutni, uključujući i Lizinu majku, imaju motive za ubistvo dvolične negovateljice: na videlo izlaze ružne porodične tajne svih vrsta (prevarene supruge, isfrustrirane snahe, zapostavljeni stariji sinovi), dok misteriozno nestali rođaci povećavaju ionako veliki broj osumnjičenih. Međutim, detalji istrage su samo sredstvo za isticanje karaktera junakinje, njene neobične porodice i zločinaca. Na prvi pogled smešne, bake i deke kojima invalidska kolica i slušni aparati nisu prepreka za zaljubljivanje, za ubistvo iz strasti ili osvetu, otkrivaju drugo (mladalački energično) lice starosti. Višestruki završni preokreti dovode u sumnju i druge konvencionalne predstave: o viteštvu nacionalnih heroja, moralnoj iskvarenosti ubica, pa i o Lizi kao o bezosećajnoj feministkinji. Roman je poentiran filozofskim stavom da ni o čemu, pa ni o kriminalističkom zapletu, ne postoji istina, već samo njene, često protivrečne, varijante. I pored maske detektivskog i humorističkog žanra, 'Nakit' je roman savremenog izraelskog života.
