Izvor: SEEcult.org, 19.Nov.2015, 15:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dani slovenačkog filma

Manifestacija Dani slovenačkog filma biće održana od 23. do 26. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu kao prva celovita prezentacija filmskih ostvarenja mlađe i srednje generacije filmskih reditelјa iz Slovenije, koji će većinom biti i gosti tog festivala koji organizuje Društvo Slovenaca Sava. Namera organizatora je da DSF postane godišnja manifestacija koja ce predstavljanjem autora i njihovih ostvarenja, kontaktima s publikom i okruglim stolovima, uspostaviti most za unapređivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEcult.org << saradnje i razumevanja slovenačkih i srpskih stvaralaca i ljubitelja filma.

Kao gosti DSF-a najavljeni su slovenački filmski stvaraoci: Maja Vajs (Weiss), Metod Pevec, Martin Turk, Urša Menart, Barbara Zemljič, Jan Cvitkovič i Matjaž Ivanišin, kao i direktor Slovenačke kinoteke Ivan Nedoh i predstavnica Filmskog centra Slovenije Nerina Kocijančič.

Inicijativa za DSF, koji Društvo Slovenaca Sava organizuje u saradnji sa Filmskim centrom Srbije, ambasadom Slovenije u Srbiji, Slovenačkom kinotekom i Slovenačkim filmskim centrom, proizišla je iz potrebe za upoznavanjem savremene slovenačke filmske produkcije i komparacijom sa aktuelnom srpskom filmskom scenom.

Uz deset filmskih ostvarenja - po tri dugometražna dokumentarna, celovečernja igrana i kratkometražna dokumentarna, odnosno igrana filma, beogradskoj publici biće predstavljen rad slovenačkih autora i kroz izložbe i okrugle stolove.

U holu Jugoslovenske kinoteke biće otvorena izložba Celjskog muzeja “Ukradena deca”, a potom će biti prikazan i film “Banditenkinder, slovenačkom narodu ukradena deca” rediteljke Maje Vajs.

Na svečanom otvaranju DSF-a, nakon upoznavanja sa autorima, biće prikazan film Martina Turka “Nahrani me rečima”, dok je za završnicu najavljen “Veštački raj” proslavljenog jugoslovenskog i slovenačkog reditelja Karpa Aćimovića Godine, kao omaž istoriji nastanka kinematografije u Sloveniji.

Vajsova će beogradskoj publici, kroz film “Banditenkinder ili Slovenačkom narodu ukradena deca” i prateću izložbu, izneti traumu dece uzete od pobijenih slovenačkih rodolјuba i date na prevaspitavanje u domovima i usvajanje porodicama, kako bi im se izbrisao identitet i germanizacijom ih pretvorio u podanike Trećeg Rajha, naveo je umetnički direktor DSF-a Dragomir Zupanc u tekstu za novembarski program Kinoteke.

Pevec će filmom “Dom” uvesti publiku u prostor bivšeg prihvatilišta za radnike na privremenom radu u Sloveniji. Nјegov film zadire iza fasade države, koja se odriče prošlosti i zaboravlјa na solidarnost i doprinos lјudi, koji beznadežno čekaju da im se ostvare stečena prava.

Martin Turk filmom “Nahrani me rečima” uvodi gledaoca u bit odnosa oca i sinova, od kojih jedan podleže viziji u koju ga uvlači beskućnik, nabeđeni prorok, a potraga za mlađim zbližava potom starijeg sina i oca.

Barbara Zemlјič i Urša Menart - prva igranim, a druga dokumentarnim filmom, pripovedaju o tretmanu ženske strane u slovenačkoj zajednici. Junakinja “Panike” Barbare Zemljič je frustrirana 40-godišnjakinja, udata žena u potrazi za  izazovima van braka, dok Menartova u dokumentarcu “A šta je s Mojcom” obrađuje ženske likove od nastanka slovenačke kinematografije, postavljajući pitanje da li su to tipične predstavnice ženske populacije.

Matija Nahtigal, pripadnik nove generacije slovenačkih sineasta, napravio je “Bezvremenske pse”, kombinujući rešenja novijih triler produkcija sa domaćim temama. Akcionog junaka, gubitnika, uvodi u svet moćnih igrača iz podzemlјa, u kojem je stradao njegov brat.

Beogradskoj filmskoj publici dobro poznat autor Jan Cvitkovič predstaviće se kratkim filmom “Ljubav na krovu”, višestruko nagrađenom baladom o starijem bračnom paru.

Završno veče Dana slovenačkog filma posvećeno je kultnom autoru Karpu Aćimoviću Godini, koji je, kako je istakao Zupanc, zadužio i srpsku, a i nekadašnju jugoslovensku kinematografiju, stvarajući zajedno sa Žilnikom, Zafranovićem, Čengićem. Njegov film “Splav Meduza”, u produkciji RTS-a i VIB-e, proglašen je za drugi najbolјi film svih vremena u Sloveniji. Na DSF-u će biti prikazan “Umetni raj”, kruna saradnje sa Brankom Vućićevićem, Karpovim scenaristom,  umetničkim dizajnerom i filmskim eruditom. To je svojevrstan filmski esej i prilog istoriji nastanka filma u Sloveniji.

Inicijatori Dana slovenačkog filma su članovi društva, upućeni i profesionalno vezani za film i medije. Uz filmskog i TV reditelja Dragomira Zupanca, među njima su i predsednik UFUS-a Milan Knežević, prodekan Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Andrej Dimitrijević, dramski umetnik Aleksandar Gruden, šef katedre za slovenački jezik na Filološkom fakultetu prof. Maja Knežević, te mladi entuzijasti uključeni u organizaciju DSF-a.

Razlog za Dane slovenačkog filma pre svega je prekinut kontakt filmskog auditorijuma u Srbiji sa slovenačkom filmskom scenom, za razliku od pozorišta, književnosti, muzike i vizuelnih umetnosti.

“Slovenački film ne postoji za srpske bioskope, a i sa projekcijama srpskog filma se ne preteruje u slovenačkim bioskopima”, naveo je Zupanc povodom DSF-a, podsećajući da je donedavno slovenački, kao i hrvatski, bosanski, makedonski, crnogorski, srpski film bio deo zajedničke kinemotografije, povezan koprodukcijama, razmenjivan ravnopravno preko distribucione mreže, i prikazivan po bioskopima širom Jugoslavije.

“I kao što se ne mogu preskakati i ne pominjati kultni filmovi iz druge polovine prošlog veka proizvedeni u slovenačkom umetničkom prostoru: Vesna, Kekec, Balada o trubi i oblaku, Dolina mira, Sedmina, Ples na kiši, tako se i stvaraoci poput Fratičeka Čapa, Franceta Štiglica, Jožeta Galea, Boštjana Hladnika, Matjaža Klopčiča, ne mogu i ne smeju izostaviti iz zajedničke filmografije nekada sjedinjenih republika”, istakao je Zupanc.

Prema njegovim rečima, pitanje je kako premostiti vreme ne priznavanja i nipodoštavanja, umanjivanja vrednosti i netolerancije prema drugačijem socijalnom i kuturnom milјeu? Vreme, koje je, pored ostalog, uništilo filmsko tržište, izbrisalo bioskopsku publiku, ukinulo filmsku kulturu? Pritom nijedna ni druga kinematografija nije prestala da se razvija, osavremnjuje, stručno i umetnički uzdiže. I suprotno od drugih socijalnih supstrukura, nije prestala da sarađuje.

“Znaju slovenački autori i producenti da pozovu srpskog glumca, da uposle montažera, angažuju filmsku ekipu, kao što i srpski stvaraoci itekako dobro znaju koliko su dobri slovenački glumci, snimatelјi, dizajneri zvuka. Konkurišu zajedno na konkursima oba filmska centra i naslanjaju na fondove Evropske zajednice”, naveo je Zupanc, konstatujući i da je bivša ex-JU prestonica u međuvremenu postala centar susretanja, razmena i međusobnog nadopunjavanja, pa je i danas Beograd mera uspeha i umetničkih dostignuća, promoter novih stvaraoca i ideja. Tako je i slovenački film našao prostor gde će da se promoviše - najpre u DKSG-u na festivalima Balkanima i Alternative film/video, a potom i na druge dve najznačajnije filmske manifestacije: Festivalu autorskog filma i FEST-u.

Proširivanju prezentacije i upoznavanja sa slovenačkom filmskom produkcijom pridružila se i grupa entuzijasta i filmskih profesionalaca okuplјenih u Društvu Sava beogradskih Slovenaca. Prvo su otvorili interni bioskop, Kino Sava, i počeli prikazivanje filmova najznačajnijih slovenačkih autora iz druge polovine 20. veka. Interesovanje je bilo znatno i prevazišlo kapacitete prostora Društva, tako da se spontano rodila ideja da se sa prikazivanjem slovenačkog filma pređe u veći i reprezentativniji prostor, a prema navodima Zupanca, najreprezentativniji prostor je dvorana nove zgrade Jugoslovenske kinoteke, posebno što obe ustanove, srpska i slovenačka kinoteka, blisko i neprekidno sarađuju na očuvanju i održavanju zajedničkog filmskog fonda.

Glavni pokrovitelji Dana slovenačkog filma su Ured Republike Slovenije za Slovence u inostranstvu i ambasada Slovenije u Beogradu.

Festivalski sajt je danislovenackogfilma.org, a program DSF-a nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Nastavak na SEEcult.org...