Izvor: Politika, 07.Sep.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani slave na Kroazeti
„Danas je završeno žiriranje za najboljeg glumca festivala. Predsednik Alberto Moravija i članovi žirija jednoglasno su odlučili da vama predaju ’Zlatnog lava’ kao najboljem glumcu festivala”, saopštio mi je direktor Luiđi Kjarini
Prošlo je 48 godina od tog septembra 1967. Sećam se, ekipa filma „Jutro” Puriše Đorđevića noćnim vozom kreće ka Veneciji. Film se prikazuje u glavnom programu ovog uglednog i prestižnog festivala. Ostavili smo malog šestomesečnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gagu kod Mirine mame. Na put kreću Milena, Neda, Olga Jenčevecka koja peva u filmu, Mira i ja.
Puriša i Kiki Đorđević, pi-ar filma, već su na ovom najstarijem,
veoma cenjenom i uglednom filmskom festivalu. Premoreni od noćne vožnje, bez obzira što smo išli spavaćim kolima, čekali smo brodić ka Lidu. Prizor prilaska Kroazeti zadivio je sve nas. Sve sija pred festivalskom palatom. Italijani, niko kao oni. Ljubazni, predusretljivi, nasmejani šarmantni, cari amici. Smeštaju nas u prelepoj starinskoj vili sa bogatim cvetnim vrtom. U holu nas dočekuje sjaj venecijanske antike, a gosti samo gamižu. Holovi bruje od glasova.
Sutradan smo nestrpljivo čekali popodnevnu premijeru filma. Svi smo pomalo gunđali jer nam termin nije bio po volji. Kad smo ušli u salu, bili smo zapanjeni. Prepuna sala! Niko od nas to nije očekivao. Kraj filma gledaoci dočekuju ekipu ovacijama. Šok. Svi ustaju... Prolama se samo: „Braviii…!Bravii...!” Na blic konferenciji za novinare divljenje režiji, novoj filmskoj poetici, hrabrosti filmu iz Jugoslavije. Postavljaju i pitanje: „Ko je glumac koji igra ulogu Malog!?” U holu palate srećemo legendarnog Luisa Bunjuela koji nam se od srca osmehuje. Sutradan je projekcija njegovog filma „Lepotica dana” sa Katrin Denev i Žanom Sorelom. Tu je i glavni kandidat o kome se najviše pričalo, film „Straniero”, „Stranac” Lukina Viskontija sa Marčelom Mastrojanijem u glavnoj ulozi. Konkurencija za pamćenje! Nesvakidašnji uspeh filma obeležavamo u jednom tipičnom italijanskom podrumu uz gitare, kancone, dert. Dva tenora napraviše bum.
Bliži se kraj povratka. Dva dana pre kraja u znak uspeha „Jutra” u dvorištu hotela, Mira i Milena se ljuljaju. Na recepciji u mom boksu zatičem pismo direktora festivala Luiđija Kjarinija. Nestrpljivo ga otvaram. Pi-ar filma Kiki mi ga prevodi. „Poštovani Ljubiša Samardžiću, ljubazno vas molimo da se hitno javite direkciji festivala...” Prva pomisao je bila najgore. Da se našem malom Gagi nije nešto desilo?! Imao je samo šest meseci a moji strahovi iz detinjstva me ne napuštaju jer su mi rano otišli i otac i mlađa sestra. Slutnja mi ne da mira. I Mira se, kao majka, uznemirila. Ne drži je mesto, samo što ne brizne u plač. Kiki i ja, trčeći krenusmo do Kjarinijevog biroa. Ljubazna sekretarica nam otvara vrata direktora festivala.
Dočekuje nas lično Kjarini, direktor festivala. Omanji, nasmejan, punačak, mio čovek sa naočarima. Uz osmeh od srca mi pruža ruku. Po njegovom ponašanju pao mi je kamen sa srca. „Danas je završeno žiriranje za najboljeg glumca festivala. Predsednik Alberto Moravija i članovi žirija, jednoglasno su odlučili da vama predaju ’Zlatnog lava’ kao najboljem glumcu festivala”. Skočih kao oparen. Od ushićenja podignuh ovog malog čovečuljka i egzaltirano ga okrenuh nekoliko puta oko sebe, vičući: „None vero… None vero!”, na mom trapavom italijanskom jeziku. Nisam mogao ništa drugo da izustim. „Vi i Vaša supruga ostajete do kraja festivala”, rekao je. Pružajući ruku Luiđiju, samo sam ponavljao: „Tanti auguri”. Ostale smo ispratili, a Puriša i Kiki su ostali do kraja festivala.
U koloni pobednika, hodajući Kroazetom do festivalske palate, bili smo rame uz ramene sa Luisom Bunjuelom, dobitnikom „Zlatnog lava”, ja moja koleginica Širli Najt koja je dobila „Zlatnog lava” kao najbolja glumica festivala. U koloni iza nas, dobitnici ostalih nagrada – braća Tavijani, Belokio... Bila je to svetla noć naše mlade porodice. Sutradan, jurila me je nekolicina italijanskih agenata. Musi je bio najuporniji. Nudio mi trogodišnji ugovor. Rudarsko dete, nenaviknuto na neizvestan sjaj Zapada i života u tuđini, glatko odbijam ponudu. Nije mogao da se načudi. Kiki dovodi braću Roberta i Rejmonda Hakima na njihov zahtev, tada najveće svetske producente Engleske. Nude mi bogatstvo. Iz velike znatiželje, prihvatam izazov…
