Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas nema pozorišnih tabua
Miloš Biković tumači Ljubu Vrapčeta u novom čitanju Mihailovićevih „Tikava”
Dušanovac pedesetih godina prošlog veka. Boks koji u to vreme nije bio ono što je danas: krvavi, dobro plaćeni spektakl, već sirotinjski hobi. Česma i hoklice u dvorištu, ratluk uz kafu, veš na štriku, golubovi, muškatle u loncu, karirani stolnjaci, dudinje i orasi, oživeće ponovo na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, čiji je kompletan ansambl angažovan u novom čitanju drame >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve”. Predstava će premijerno biti izvedena 24. maja na sceni „Rade Marković” u režiji Bobana Skerlića. Scenograf je Kiril Spaseski, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Zoran Erić.
Lik boksera Ljube Sretenovića Vrapčeta, alijas Šampiona, tumači Miloš Biković. Pomenutog Mihailovićevog junaka u poznim godinama igraće iskusni Mihailo Miša Janketić, koji je u čuvenom zabranjenom čitanju „Tikava” iz 1969. godine, u režiji Bore Draškovića na sceni JDP-a, tumačio upravo Ljubu Vrapčeta. U podeli su i: Danica Ristovski, Srđan Dedić, Anja Alač, Danijel Sič, Petar Benčina, Marko Živić i drugi.
Prvo pitanje koje je Miloš Biković postavio reditelju Skerliću kada su počinjali rad na predstavi „Kad su cvetale tikve” bilo je: „Zašto se ovaj komad radi danas?”
– Skerlić mi je odgovorio: „Pa, ima tu jedna univerzalna tema o usmrćivanju duše”. O tome šta se u Ljubi Vrapčetu desi da od perspektivnog momka, šampiona, koji je mogao da bude evropski ili svetski prvak u boksu, dobijemo ubicu i čoveka koji je morao da beži iz zemlje. Kako smo iščitavali dramu sve dublje i dublje počeli smo temeljnije da dešifrujemo sadržaj i da ga upijamo u podsvesti. Izgradnja lika je uvek dvosmerni put, putujemo ka junaku i približavamo njega sebi. Rezultat se nalazi tu negde na sredini. Da bih razumeo Ljubu Vrapčeta morao sam u sebi da tražim neke porive, budući da se radnja komada odvija u vremenu komunizma. Moje tumačenje Vrapčeta nema mnogo veze sa političkom konotacijom, ali ima sa ideološkom, jer u vreme komunizma partija je zauzimala glavno mesto u svesti i nadsvesti ljudi i Josip Broz Tito – kaže Biković.
– To je vreme bezbožništva u kojem je čovek radio ono što mu je bilo dozvoljeno. Tih godina zakon je bila jedina sprega, ali on je spolja. Ako duhovnog zakona nema u čoveku, a to je moral koji počiva na ljubavi i međusobnom uvažavanju i poštovanju onda duša počinje polako da se usmrćuje i da povlađuje najnižim nagonima. Upravo to počinje da se dešava Ljubi. Počevši od boksa i uslovno rečeno mangupiranja – ko će da bude glavni i dominantniji, preko nagona za dominacijom pojačanim narcizmom i samoljubljem, a u kombinaciji sa sistemom koji ne nudi izlaz iz unutrašnjeg lavirinta koji bez živog ideala vodi ka dnu, u okolnostima gde je okružen isto tako ljudima koji su u bezizlaznoj situaciji, Vrapče mora da se sukobi sa njima, a nijednog trenutka se nije zaustavio i sukobio sa samim sobom. To ga je i dovelo do situacije u kojoj se našao.
Da li ima neke nedoumice u vezi sa sa novim čitanjem „Tikava”, koje su neposredno posle praizvedbe bile zabranjene Biković odgovara:
– Pozorišnih tabua danas nema zato što je cenzura odavno prevaziđena. Svedoci smo mećave nebitnih informacija koja nas poplavljuje iz novina, sa televizije, stvari su zapravo mnogo gore nego u vreme cenzure. U moru nebitnih informacija i događaja koji se stavljaju u prvi plan, ono što je bitno ne može da ispliva. Miša Janketić mi je pričao da je on gradeći Vrapčeta samo boks spremao 11 meseci, a ja evo, samo tri meseca. To najbolje govori o tome koliko su se stvari danas ubrzale. Vi ste tada spremali ozbiljnu predstavu koja je važila za događaj i onda je cenzurisana. Danas spremate predstavu i ako nekome ne odgovara to će proći tako što će se tamo neko postarati da neka starleta napraviti skandal i svi će prestati da govore o toj predstavi.
----------------------------------------------
S vremena na vreme povuku emocije
Da, tumačim starog Ljubu i to je odlična Skerlićeva dosetka da uvede lik starog junaka koji je našao uhlebljenje u Švedskoj, u koju je pobegao zato što je golim rukama ubio čoveka. Nikada se i nije vratio na Dušanovac, a cela priča se dešava u Švedskoj, u Ljubinoj glavi. To je i marketinški jako dobar potez, budući da sam pre skoro 50 godina igrao ovu ulogu i da je sada ponovo tumačim – kaže Mihailo Janketić. Gotovo pet decenija je prošlo od prvog čitanja „Tikava”, u kojima je Janketić tumačio glavnog junaka. Evo kako se seća tog perioda:
Sećam se samo neke emocije, te priče. Ne bih je se ni sećao da nije bilo tog nesrećnog incidenta koji je pratio tu predstavu, a ovo čitanje u BDP-u je nešto sasvim novo budući da ne učestvujem aktivno u priči, već je pratim iz druge vizure. Rad mi je jako zanimljiv, mada me s vremena na vreme povuku emocije. Nekako se se sve to vraća, kao stara ljubav. Sada sam potpuno oslobođen, svestan da to nema nikakvu političku konotaciju, kao što 1969. godine nije imalo u svesti nas izvođača. Mi nismo imali apsolutno nikakvu viziju da bi to mogao da bude politički incident. To što smo mi tada govorili jako je zasmetalo ondašnjoj vlasti, to je bila tabu tema: Goli otok, Informbiro... To je samo jedna okolnost u kojoj se dešava prelepa priča koju je majstor dijaloga Dragoslav Mihailović napravio. Tek sada zapravo shvatam privileguju da se ponovo bavim ovom pričom. Sada kada svako svakome može da pljune u lice i kaže šta hoće i kada niko na to ne obraća pažnju nema nikakvu političku začkoljicu oko koje bi se neko zakačio. Međutim predstava ovoga trenutka može da opstane kao jedna dramatična, skoro tragična priča o raspadu jedne beogradske porodice sa Dušanovca u datim društveno-političkim okolnostima – kaže Janketić.
– Zbog Ljube Vrapčeta boksovao sam 11 meseci, a Miloš Biković, evo, tri meseca. O čemu to govori? Govori da smo onda imali više vremena, da smo bili materijalno obezbeđeniji i živeli komotnije i srećnije. Bili smo usmereni, a sada smo razuđeni, kao ostrva na Pacifiku. Svako od 100 ostrva ima svoj narod, autonomiju, jezik. To je slučaj i sa nama. Jezik smo iskvarili, to me dovodi do ludila, a kada izgubite jezik izgubite i moral. Ako izgubiš identitet nema te, a jezik je identitet – tvrdi Janketić.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 22.05.2014.
