Izvor: Blic, 07.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan posle
Dan posle
Šestog oktobra dve hiljadite godine gostovao sam, kao i bulumenta drugih, na nekoliko televizijskih programa. U jednoj televizijskoj kući, u atmosferi potpunog raspada i nedoumica, razni su ljudi sedeli po redakcijama i studijima, neki posle mnogo godina, drugi kao nastavak onog što su radili i prethodnog dana pre podne, treći kao obični radoznalci.
Sa svih programa treštao je neki večiti mladić, čovek za sve režime i sva vremena, idealna pokrivalica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za bilo koju priliku. Napolju, na ulici, slobodni građani šetali su prljavim ulicama, a po medijskim kućama, već tada, zauzimale su se pozicije i busije.
Usred sve te strke, u studio iz koga sam upravo izašao, hrupio je oniži dežmekasti mladić, nauljene kose i debelih obraza, kratkog vrata i kratkih nogu, u klasičnom izdanju sačinjenom od crne, tesne majice sa V-izrezom ispod kojeg je provirivao zlatni lanac, u sjajnoj kožnoj jakni iste boje što mu je jedva prekrivala krsta, u brižljivo ispeglanim pantalonama – crnim, razume se – i cipelama oštrog vrha. Pod miškom je stezao torbicu, takozvanu 'pederušu', u kojoj se mogao nazreti pištolj, a drugom rukom je, vrlo autoritativno i sa podrazumevajućom namrštenošću (kolokvijalno rečeno 'sav namrkopičen') predao kasetu dežurnom uredniku ili već nekom ko se za takvog izdavao, zahtevajući promptno emitovanje.
Rečeno-učinjeno, i nekoliko trenutaka kasnije, u ionako nestrukturisan program, otišao je slavni snimak primopredaje dužnosti bivšeg šefa carine. Dečko nije čekao emitovanje, odjurio je dalje, nošen hitnjom da ispuni naloge pretpostavljenih.
'Nešto nije u redu', pomislio sam. No, kao večiti skeptik, mislio sam da ne moram baš odmah brod svojih i tuđih iluzija nasukati na plitko dno srpske realnosti.
Pogrešio sam.
Ubij me nežno
'Grad greha' reditelja Roberta Rodrigeza i Frenka Milera
Spoj stripa i filma je opasan izazov kojem se u Novom Holivudu sve češće pribegava. Poznati autor stripa Frenk Miler, u čijim slikovnim storijama kuca energija film noara i američke tvrdohuvane proze iz četrdesetih (Hemet, Čendler), nije hteo da prepustu genijalnom dečaku Robertu Rodrigezu poigravanje njegovom dizajnerskom tvorevinom, tako da film 'Grad greha'( god. proizvodnje 2oo5. trajanje: 122 min.) kao reditelji potpisuju ravnopravno Rodrigez i Miler, s tim što im se kao gostujući reditelj priključio Kventin Tarantino. Iskusni poznavaoci filma taj fenomen prepoznaju kao 'suviše genijalaca na jednom poslu'. Na našu i opštu sreću, film se ubedljivo iskazao kao apoteoza žanra film noar, ali i kao delo izuzetne likovne fakture i doslednog stila. Čak i oni koji nikad nisu videli stripovske epizode sa Milerovim potpisom, moći će da uživaju u trima pričama koje se prepliću bez oznaka vreemna i prostora, uz obilje post-modernih referenci i crnohumornih preterivanja koja su postala neophodni sastojak Rodrigezovih i Tarantinovih filmova. Već sam uvod sa crno-belom slikom u kojoj je crveno tek naznaka čulnih ženskih usana i krvi, upućuje nas u osnovne topose film noara: gradske ulice polivene kišom, čvrsti momci sa opasnim ubilačkim zadacima, korumpirani policajci i gradski moćnici, smrt koja vreba posle svakog poljupca, čulne lepotice noći koje saopštavaju da je opasnost njihovo zanimanje. Junaci ovog filma su poneseni najluđim muškim fatazijama, posle kojih, ako se preživi, ostaje samo nagon za osvetom po svaku cenu.
Naracija Milerovih stripova počiva na tabloidnim sloganima, i sada ono što je on preuzeo iz filma biva vraćeno u isti medij, sa povremenim zadržavanjem stripovske likovne fakture, do samog golog crteža. Ovo pretapanje deluje osvežavajuće. Miki Rork, Brus Vilis i Klajv Oven igraju junake kojima ne pomaže razlikovanja sila dobra i sila zla, stoga hrle ka osveti ne pitajući za cenu. Frenk Miler je načinio storibord (likovni prikaz) svake scene i tako spasio film od manijačkog preterivanja. Baveći se arhetipskim situacijama film noara, 'Grad greha' je delo beskompromisne vizije, koja nas više opseda od izlomljene i skokovite naracije u kojoj se povremeno doslovno gubimo. U ovogodišnjoj osrednjoj holivudskoj ponudi ovo delo blista kao jedan od vrhunaca godine. Ne propustite ovu dragocenu priliku.
