Izvor: Politika, 14.Okt.2015, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dama s kamelijama” mi je pokrenula osećanja
Jedanaest godina posle smrti Rudolfa Nurejeva ja sam bila prva ruska balerina koju je angažovala Pariska opera. Imala sam svega dvadeset jednu godinu
Lik indijske dvorske plesačice bajadere Nikije u velikom klasičnom baletu Ludviga Minkusa „Bajadera“ dočaraće nam slavna ruska balerina Svetlana Zaharova 26. oktobra u 20 časova u beogradskom Sava centru. U okviru uglednog festivala umetničke muzike 47. Bemusa, Zaharova će nastupiti sa zvezdama Boljšoj teatra Mihajlom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Lobuhinom i Anom Tihomirovom, uz balet i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod upravom maestra Alekseja Bogorada iz Boljšoj teatra.
Bez obzira na to što je primabalerina Boljšoja, Milanske skale, Tokio siti baleta i stalni gost Njujork Siti baleta, Metropolitena, Pariskog, Engleskog kraljevskog i Španskog kraljevskog baleta Svetlana Zaharova smatra da je njen najveći uspeh četvorogodišnja ćerkica Ana. Ponosna je što je donela na svet zajedno sa suprugom, čuvenim violinistom Vadimom Rjepinom. Ističe da je potrebno mnogo snage, rada i emocija da bi se stiglo do vrha, a da gradove koje posećuje uglavnom vidi iz automobila koji je prevozi do pozorišta. Najveći kritičar joj je njena majka, a voli da sarađuje sa kostimografima i da uvek ima neki drugačiji, samo njen detalj na kostimu u kom nastupa. Nakon završetka Akademije Vaganova nekoliko sezona je igrala u Marijinskom teatru, a potom prešla u Boljšoj i izvela sjajne klasične role. Svetlanin susret sa koreografom Nojmajerom otkrio je da ona vlada svim stilovima igre. Prvi inostrani ugovor je potpisala sa Pariskom operom pre deceniju i po. Od tada nastupa širom sveta. Dobila je najveća svetska priznanja u oblasti igre, između ostalog Državnu nagradu Rusije, izdvaja se i Benois de la dance priznanje koje joj je dodeljeno dvaput... Bila je politički angažovana 2006. kao članica Saveta za kulturu i umetnost predsednika Rusije, a od 2008. do 2012. bila je poslanik Državne dume.
Pitali smo je koliko vrhunski umetnici ako se politički angažuju mogu da doprinesu opštem dobru i čemu je ona najviše težila angažujući se u političkom životu.
Svetlana Zaharova je u razgovoru koji smo vodili elektronskim putem navela da ne želi da odgovori na ova pitanja.
Ipak, da naši čitaoci ne bi bili uskraćeni, u jednom od inostranih intervjua ruska balerina je svojevremeno ovako govorila na ovu temu:
„Kao član parlamenta mogla sam da proširujem vidike, jer je balet zatvoreni svet. U kontaktu sam tako sa onim što se dešava u Rusiji. A ako ljudi dođu kod mene sa svojim problemima trudim se da im pomognem”.
Razgovor sa Zaharovom počinjemo o baletu „Bajadera“ koji ima sve – i tešku igru, u 2. i 3. činu dramu, egzotiku, lirsku notu, a naša sagovornica pamti da su je baš zbog te predstave pozvali pre deceniju i po na scenu Pariske opere.
Još uvek se sećam kad je zazvonio telefon i kad sam čula da me pozivaju u Parisku operu. To što sam osetila u tom trenutku teško mi je da iskažem rečima. Osećaj je bio kao da sam dobila najvažniju nagradu u svom životu. Da budem iskrena, tada je bila velika retkost dobiti poziv od Pariske opere. Jedanaest godina posle smrti Rudolfa Nurejeva ja sam bila prva ruska balerina koju je to pozorište angažovalo. Imala sam svega dvadeset jednu godinu i u to vreme je „Bajadera” bila jedna od mojih omiljenih predstava. Tako da je to dvostruki uspeh, na sceni pariske Grand opere, u svojoj mladosti, igrala sam svoju omiljenu ulogu u „Bajaderi”.
Nakon Pariza nastupali ste na značajnim svetskim scenama, a pre osam godina vam je Milanska skala dala titulu primabalerine asoluta, koliko vam sve to znači?
– Igrati na najboljim svetskim scenama za mene znači da sam zanimljiva publici i svojim kolegama. Važno mi je da gostujem u različitim pozorištima, da odigram različite repertoare, da isprobavam nešto novo, otkrivam nove emocije i osvajam novu publiku.
Izjavili ste jednom prilikom da imate još mnogo toga da odigrate i pokažete, na šta ste konkretno mislili ?
– Sigurno sam imala u vidu da, osim klasičnog, mogu da odigram i savremeni balet. I da budem potpuno drugačija u tome.
Saradnja sa koreografom Džonom Nojmajerom je bila presudna, on je pokazao da ste ultrasavremena balerina i da vladate svim stilovima. Da li je bilo teško to otkriti u sebi nakon godina posvećenosti klasici?
– Susret sa velikim maestrom Džonom Nojmajerom i rad na njegovom baletu „Dama s kamelijama“ dirnuli su moja najdublja i najjača osećanja. Tačka Margarite postala je jedna od najomiljenijih u mom repertoaru. To nije nov balet, režiran je 70-ih godina dvadesetog veka, ali posle premijere u Boljšom teatru, Džon je priznao da se oseća kao da se premijera odigrava upravo sada. Ove reči su mi veoma drage. Što se tiče budućih poslova, očekuje me novi solistički program koji se sastoji od tri čina. Premijera će se odigrati u maju u Italiji. Zatim planiram da ga izvedem na sceni Boljšoj teatra.
Vaš suprug Vadim Rjepin, violinista, dolazio je sa vama u Beograd i tada je rekao da je fasciniran baletom zahvaljujući vama i da kombinacija igre i muzike proširuje njegovu maštu. Da li ćete sa Vadimom sarađivati u nekom novom muzičko-plesnom projektu?
– Da. Moj suprug i ja smo pripremili iznenađenje za strastvene ljubitelje baleta i muzike (baletomane i melomane). Dve godine su prošle otkako je pripremljen program gde smo mi zajedno na sceni. On svira, a ja igram. Prvi put smo komad izveli na festivalu u Švajcarskoj, zatim na festivalima u Raveni i u Novosibirsku. Otvoreno govoreći, naš program ima veliki uspeh. Gde god da se pojavimo naš zajednički koncert koji se zove „Pas de deux (duet) na prstima i za prste“ izaziva veliko interesovanje kod publike, a sve karte se odmah rasprodaju.
