Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dajte bar dva odsto za kulturu
Poslenici kulture iz cele Srbije uputili apel za izdvajanje više para iz republičke kase za važnu delatnost
Više institucija kulture je apelovalo na ministarstva finansija i kulture, Vladu Srbije i poslanike Skupštine Srbije da se izdvajanja za kulturu povećaju na dva odsto budžeta države, saopštila je Asocijacija filmskih reditelja Srbije, javlja Tanjug.
U apelu je navedeno da se „godinama za kulturu, koja pripada narodu, određuje narod i predstavlja sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narod, koja povezuje ljude i neguje vrednosti, izdvaja manje od jednog procenta budžeta”. „Mi, potpisnici proglasa, tražimo dva odsto za kulturu, iskreno verujući da se investicija u kulturu, ali i u obrazovanje, stostruko i trajno vraća”, istaknuto je u apelu.
Institucije su pozvale nadležna ministarstva, vladu, političke stranke, poslaničke grupe i svakog narodnog poslanika ponaosob da „naprave korak ka boljem društvu i da daju glas za dva odsto za kulturu u budžetu Republike Srbije”.
Apelu su se do sada priključili Jugoslovenska kinoteka, Srpska asocijacija snimatelja, Pozorište na Terazijama, Zvezdara teatar, Kulturni centar Beograda, Pozorište „Boško Buha”, Pozorište „Dadov”, Fest, Pozorištance „Puž”, Građanske inicijative, „Zeleno zvono” (Zrenjanin), Srpska filmska asocijacija, Centar za kulturu Grocka, Dom kulture Studentski grad i drugi.
„Apel smo uputili velikom broju kulturnih institucija i dobili podršku većine”, kaže Mina Đukić, članica Upravnog odbora Asocijacije filmskih reditelja. „Smisao apela je podizanje svesti o značaju kulture za određivanje jednog naroda, negovanje i stvaranje vrednosti i sistematsko izgrađivanje ukusa i kulturne svesti, koja narod štiti i brani od svakog oblika misaonog i estetskog prostakluka i primitivizma. Kultura nije i ne sme da bude privilegija i hir, već vrednost čiji je značaj prepoznat i kao takva nužno iziskuje veća sredstva. Do sada se već godinama unazad za kulturu izdvajalo manje od jedan odsto državnog budžeta. Mi, potpisnici proglasa tražimo dva odsto za kulturu, iskreno verujući da se investicija u kulturu, ali i obrazovanje, trajno i stostruko vraća. U to ime smo se obratili nadležnim ministarstvima, Vladi Srbije, političkim strankama i poslaničkim grupama i pozvali ih da naprave korak ka boljem društvu, tako što će dati glas za dva odsto za kulturu, jer to ne predstavlja puno, a dugoročno znači mnogo.Kultura se ne finansira od ’kusura’. Kultura pripada narodu i uči ga onome što ’narod voli’.”
Komentarišući zahtev da se izdvajanja za kulturu povećaju na dva odsto, zrenjaninski poslenik kulture iz privatnog sektora i vlasnik poznatog „Zelenog zvona”, Branislav Guta Grubački, rekao je za „Politiku”:
„Svako ulaganje u kulturu je isplativa investicija i ona se ozbiljnom društvu višestruko vraća. To je konkretno opredeljenje za bolji život. Naravno da se i dalje očekuje racionalnost kod kulturnih poslenika. Tome će posebno da doprinese izjednačavanje javnog i privatnog sektora. Kada se budu izjednačili uslovi i stvorila tržišna utakmica, novac će ići u istinske programe, a oni koji se bave kulturom moraće da se lišavaju nepotrebnih balasta, koji su značili i nepotrebne troškove: višak zaposlenih i trošenje novca van kulturnih sadržaja.”
Slobodanka Caca Aleksić, direktorka pozorišta „Puž”, nam je izjavila:
„Znam da se nalazimo u vrlo teškoj situaciji, i finansijski i na svaki drugi način. Pritisnuti smo sa svih strana, ali smatram da je kultura veoma važna za zdravlje naših građana. I da je naša kultura i sve što se dešava u tom domenu na vrlo visokom nivou, bez obzira na nemaštinu. Zato bi bilo dobro, ne samo zbog nas kulturnih radnika, već i zbog svih ljudi koji žive u ovoj zemlji, da se izdvoji malo više novca za kulturu da bismo svi bili kreativniji i zdraviji.”
„Potpuno je jasno da u ovom trenutku bede i nemaštine, koju svi živimo, mora da se obrati malo više pažnje kako da se izađe iz takve situacije”, smatra Mihailo Vukobratović, direktor Pozorišta na Terazijama. „Ono što mislim i u šta sam duboko uveren, jeste da je jako teško izaći iz ovog problema, ukoliko ne budemo svesni činjenice šta kultura znači za jedan narod i na koji način to treba podržati. U protivnom, bićemo i ostati u velikoj nedoumici. To je cela filozofija, ništa više ni manje od toga. To je elementarna stvar.”
Jelena Kajgo, direktorka Bitef teatra, tvrdi:
„Ono što razlikuje ozbiljnu, uređenu državu od neke druge je, između ostalog, i novac koji ona odvaja za kulturu. Jer, nažalost, kultura i njeni, da se tržišno izrazim, proizvodi, zavise u velikoj meri od novca. Autorski film, nezavisna umetnička scena, avangardni, eksperimentalni teatar... daju protivtežu šundu, kiču i prostakluku, koji još uvek truju našu stvarnost. Ovo je apel da, u vreme finansijske krize i radikalnog smanjenja budžeta, ne dopustimo da kultura postane trećerazredna stvar. Naprotiv, baš sada je trenutak za ozbiljnu kampanju – mladi ljudi idu na grand parade umesto u pozorište, gledaju rijaliti programe umesto dobre filmove, završavaju škole polupismeni. Šta onda vredi da imate nove ulice po kojima će neko da pljuje i psuje? Mislim da tu dileme ne treba da bude”.
„Kultura u Srbiji treba da zauzme onakav položaj kakav je u Evropskoj uniji. Kultura se u Evropi finansira iz centralizovanog budžeta i iz decentralizovanog, što kad saberemo, daje mnogo veći procenat od dva odsto za koliko se mi trenutno zalažemo u Srbiji.
Podvlačim, u Srbiji se sedam odsto građana smatra kulturnim recipijentima, a to dokazuje nužnost ulaganja u kulturu, koja je i ogledalo društvenog bića celog naroda”, kaže Vladan Đurković, umetnički direktor Pozorišta „Dadov”.
B. G. T.–Đ. Đ.–R. DŽ.
objavljeno: 23.12.2011
