Izvor: Politika, 24.Jul.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dah teatar istražuje Sardiniju

Na ma­pu svo­jih če­stih go­sto­va­nja Dah te­a­tar, ko­ji će usko­ro obe­le­ži­ti če­tvrt ve­ka po­sto­ja­nja, upi­su­je Sa­sa­ri, grad na Sar­di­ni­ji, gde će od 18. do 22. sep­tem­bra go­sto­va­ti s pred­sta­vom „Ne­vi­dlji­vi grad”, na po­ziv ta­mo­šnjeg fe­sti­va­la „Oko­lo kru­ga”.

– Ve­o­ma se ra­du­je­mo su­sre­tu s ta­mo­šnjom pu­bli­kom jer je Sar­di­ni­ja et­nič­ki ra­zno­vr­sna. S dru­ge stra­ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ta­mo ži­vi mno­go emi­gra­na­ta ko­ji su sa so­bom do­ne­li svo­ju kul­tu­ru – ka­že re­di­telj­ka Di­ja­na Mi­lo­še­vić, pr­va da­ma Dah te­a­tra.

Fe­sti­val „Oko­lo kru­ga” ba­vi se pred­sta­va­ma na­sta­lim u spe­ci­fič­nim pro­sto­ri­ma sa na­me­rom da oži­vi raz­ne de­lo­ve Sa­sa­ri­ja ko­ji su za­po­sta­vlje­ni, a uklju­ču­je i si­ro­ma­šni­je slo­je­ve sta­nov­ni­štva, emi­gran­te.

Ne­u­mor­na Di­ja­na Mi­lo­še­vić s ko­le­gi­ni­com Ma­jom Vu­jo­vić već kra­jem ju­la pu­tu­je na Sar­di­ni­ju, gde će is­tra­ja­va­ti na is­tra­ži­va­nju Sa­sa­ri­ja, bu­du­ći da je reč o gra­du ko­ji ima bur­nu isto­ri­ju, u smi­slu pro­na­la­že­nja scen­skog pro­sto­ra za svoj pro­je­kat „Ne­vi­dlji­vi grad”, ko­ji se igra u jav­nom auto­bu­su, i ko­ji je pre­mi­jer­no iz­ve­den u Be­o­gra­du. Po­sle be­o­grad­ske pre­mi­je­re i go­sto­va­nja po Sr­bi­ji, ovo de­lo iz­ve­de­no je u još pet evrop­skih dr­ža­va.

– Vr­lo je in­spi­ra­tiv­no igra­ti u ovom de­lu za­pad­ne Ita­li­je jer se „Ne­vi­dlji­vi grad” ba­vi et­nič­kim ma­nji­na­ma i to­le­ran­ci­jom, od­no­sno pra­će­njem raz­li­či­to­sti ko­je su utka­ne u raz­ne kul­tu­re. Kroz ovo de­lo po­ku­ša­va­mo da po­ka­že­mo ko­li­ko je va­žno to što smo svi do­šli iz raz­li­či­tih kul­tur­nih sre­di­na. Po­red ita­li­jan­ske, na Sar­di­ni­ji je do­mi­nant­na grč­ka kul­tu­ra, a isto ta­ko po­sto­ji sta­ra sar­do kul­tu­ra, ko­ja je me­ša­vi­na me­di­te­ran­ske kul­tu­re. Ve­li­ki je uti­caj špan­ske, po­seb­no ka­ta­lon­ske kul­tu­re, zbog spe­ci­fič­ne isto­ri­je, za­stu­plje­na je i arap­ska kul­tu­ra, a da­nas to pod­ruč­je na­se­lja­va­ju emi­gran­ti iz Afri­ke – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

U me­đu­vre­me­nu, Di­ja­na Mi­lo­še­vić će uče­stvo­va­ti na kon­fe­ren­ci­ji u Is­tan­bu­lu u or­ga­ni­za­ci­ji In­ter­na­ci­o­nal­ne aso­ci­ja­ci­je za is­tra­ži­va­nje mi­ra (IPRA), ko­ja se ba­vi od­no­som umet­no­sti i mi­ra.

Svo­ju po­zo­ri­šnu mi­si­ju Di­ja­na Mi­lo­še­vić na­sta­vlja već u ok­to­bru, go­sto­va­njem na kon­fe­ren­ci­ji u Ber­li­nu ko­ju or­ga­ni­zu­je Fon­da­ci­ja „Ro­bert Boš Štif­tung”, po­vo­dom sa­rad­nje Dah te­a­tra s ne­mač­kim te­a­trom Te­a­tar­la­bor, s ko­jim je ostva­rio po­zo­ri­šnu in­sta­la­ci­ju na te­mu ne­sta­lih lju­di. Reč je o in­sta­la­ci­ji ko­ja je pro­i­za­šla iz pred­sta­ve „Pri­su­stvo od­su­stva”, ko­ja se ba­vi ne­sta­lim lju­di­ma ka­ko kod nas, ta­ko i u re­gi­o­nu, i ši­re.

– Na­ša pred­sta­va o ne­sta­lim lju­di­ma ima­la je za­ni­mljiv od­jek u svim sre­di­na­ma u ko­ji­ma smo je igra­li zbog spe­ci­fič­no­sti i ak­tu­el­no­sti te­me jer nu­di mo­guć­nost otva­ra­nja uni­ver­zal­nog. Lju­di ne­sta­ju sva­kog da­na u ma­nje-vi­še svim ze­mlja­ma sve­ta, iz ra­znih raz­lo­ga, i mi smo se ba­vi­li tim kon­stant­nim pri­su­stvom „od­su­stva”, od­no­sno tra­že­njem od­go­vo­ra na pi­ta­nja: ka­ko se to de­si­lo, ko je od­go­vo­ran, u či­je se ime de­ša­va­lo. Uzro­ci ne­stan­ka lju­di mo­gu da se pro­na­đu u ra­tu, ali mo­že da bu­de reč i o tr­go­vi­ni ljud­skim or­ga­ni­ma, ob­ja­šnja­va Mi­lo­še­vi­će­va.

Već od je­se­ni raz­i­gra­ni Dah te­a­tar spre­ma se za rad na svo­joj no­voj pred­sta­vi o fe­no­me­nu stra­sti, za či­ju je re­a­li­za­ci­ju do­bio sred­stva od Mi­ni­star­stva kul­tu­re Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

– In­tri­gi­ra nas po­jam stra­sti ko­ja je po­kre­tač­ka si­la i ener­gi­ja, ali ko­ja mo­že da bu­de i de­struk­tiv­na. Ka­da ka­žem strast, to se ne od­no­si na do­slov­nu, lju­bav­nu strast i ero­ti­ku, već na ži­vot­nu strast ko­ja vo­di u ve­li­ka de­la, ali ko­ja je i znak ve­li­ke de­struk­ci­je. S dru­ge stra­ne, tu je pi­ta­nje ko­je ne­pre­sta­no leb­di u va­zdu­hu: šta osta­je kad strast ne­sta­ne. U pred­sta­vi će­mo ko­ri­sti­ti ve­li­ke žen­ske li­ko­ve iz grč­kih tra­ge­di­ja: Me­de­ju, Ka­san­dru, An­ti­go­nu, ko­je mo­ti­vi­še ogrom­na strast – ot­kri­va Di­ja­na Mi­lo­še­vić.

To ni­je sve. Dah te­a­tar u na­red­nom pe­ri­o­du pla­ni­ra, ka­ko sa­zna­je­mo, da ra­di i pred­sta­vu „Pla­va pla­ne­ta”, o fe­no­me­nu ka­ta­stro­fa.

– U vre­me katastrofalnix po­pla­va ko­je su za­de­si­le na­šu ze­mlju bo­ra­vi­la sam u Či­ka­gu, ra­de­ći baš na sce­na­ri­ju za pred­sta­vu „Pla­va pla­ne­ta”. S ko­le­ga­ma u Ame­ri­ci upra­vo pre to­ga ana­li­zi­ra­la sam šta se de­ša­va dok tra­je ka­ta­stro­fa i ko­je su nje­ne po­sle­di­ce po jed­nu za­jed­ni­cu. S jed­ne stra­ne po­sto­ji pa­ni­ka, ko­ju uglav­nom iza­zi­va­ju po­li­tič­ke eli­te, s dru­ge – ogrom­na so­li­dar­nost, or­ga­ni­zo­va­nost obič­nih lju­di, ne­bro­je­na de­la he­roj­stva i ve­li­ko­du­šno­sti, u šta smo se lič­no uve­ri­li u slu­ča­ju po­pla­va u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu. I ka­da se ana­li­zi­ra­ju ka­ta­stro­fe ko­je su se de­ša­va­le u sve­tu, u su­šti­ni smo do­šli do za­ključ­ka da po­sto­ji obra­zac po­na­ša­nja, za­to nas je in­te­re­so­va­lo da ana­li­zi­ra­mo tu te­mu, da vi­di­mo ka­ko to što je po­zi­tiv­no, što lju­di či­ne u slu­ča­ju ka­ta­stro­fa, mo­že da se dig­ne na vi­dljiv ni­vo – ob­ja­šnja­va Di­ja­na Mi­lo­še­vić, di­rek­tor­ka Dah te­a­tra.

B. G. Tre­bje­ša­nin

objavljeno: 24.07.2014.

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: Po­bje­da »Že­lju« vo­di da­lje

Politika: Lov na Putina

Vostok.rs: Lov na Putina

Politika: Diplomatski gaf