Izvor: Blic, 20.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dado na počasnom mestu
Dado na počasnom mestu
Pariz - Iako na Jesenjem salonu u Parizu, tradicionalnoj manifestaciji dugoj 99 godina, čiji su predsednici nekada bili Renoar, Majol, Roden… i koja je svojevremeno promovisala sve važnije pravce 20. veka, odavno nisu zastupljeni samo Francuzi, učešće naših umetnika je skoro impozantno. Na izložbi u Hali Otej - jer se Gran Pale renovira - predstavljeno je 538 slikara, 75 stranih umetnika, a naših uslovno rečeno dvadesetak, onih koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << članovi Asocijacije Jesenjeg salona i onih koji su na smotru stigli u selekciji Gordane Stanišić kustosa u Narodnom muzeju u Beogradu. Počasno mesto zauzima opet jedan naš umetnik koji decenijama živi nadomak Pariza - Dado Đurić, čija se reprodukcija čak nalazi na naslovnoj strani poteškog kataloga, dok je izloženo delo vlasništvo Muzeja na Cetinju. Najveći deo Salona pokrivaju slike_arhiva. Sekcije su striktno podeljene na: skulpturu, grafiku, fotografiju, zidno slikarstvo, bibliofilska izdanja umetnika, mlade umetnike i video sa novim tehnologijama koje Francuzi vole da nazivaju numeričkim. I još jedan detalj koji bi se od Francuza mogao 'skinuti': pored vernisaža na kome bi po protokolu trebalo da se pojave svi izlagači, dva puta sedmično organizuju se tzv. nokturna kada su umetnici takođe dužni da dođu radi kontakata s novinarima i eventualnim kupcima.
Naš sagovornik je predsednik Jesenjeg salona, Žan-Fransoa Larijeom, takode slikar.
- Jesenji salon je startovao kao opozicija zvaničnoj modernoj umetnosti. Prvi pokret koji je inaugurisao bio je fovizam. Dakle, reč je u smotri koju vode isključivo umetnici na dobrovoljnoj bazi. Salon dobrim delom finasira Ministarstvo kulture sumom od dva miliona franaka. Uvreženo je mišljenje da je u startu Jesenji salon sledio određene pravce, ali nije tako. Scena je kao i danas bila eklektična, ali je istorija umetnosti tokom vremena određene pravce izdvojila. Recimo 1905. godine na Salonu je bilo dve hiljada izlagača i nisu svi bili fovisti. Fovisti su bili samo jedna grupa okupljena oko Matisa, Derena i Vlamenka. Današnji Jesenji salon predočava živu panoramu umetnosti - scensko mnoštvo, a cilj mu je sve veće otvaranje prema strancima, ove godine prema Srbiji, Makedoniji Kini, Koreji i Tajvanu. Jer, kao što sami znate, umetnost ne priznaje granice, premda ih poznaje.
Većina naših umetnika iz Beograda na Salonu nije bila prisutna zbog objektivnih okolnosti. Na nokturnu smo zatekli Vesnu Milunović, Dragu Dedića, Biljanu Ugren-Kovačević i Jarmilu Vešović u društvu jednog od možda najvećih umetnika danas, Morena Pinkasa.
M. Marjanovic
