Izvor: Blic, 29.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se gledaocu zavrti u glavi
Da se gledaocu zavrti u glavi
Za Eniša Kapura kritičari kažu da ima oko genija: 'Kapur je najveći, najoriginalniji savremeni skulptor'. Radi u ateljeu u južnom Londonu, u uličici sa zgradama na kojima se vidi opeka i beli kvadratni prozori, a ispred njih mali crnci koji se igraju. Njegov atelje izgleda kao laboratorija. Asistenti sa maskama protiv prašine poliraju skulpturu: devojku na štiklama sa ogromnim čepom ispred gigantskog diska poput ogledala; kraj nje, sa plafona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na lancima visi nešto kao staklasti oblik boje rubina. Ova skulptura je, takoreći, završena.
'Crvena je veoma važna boja, rekao bih glavna. Jedan od mojih prvih radova realizovanih pomoću pigmenta zvao se ‘Crveno u centru’. Za razliku od drugih boja, znam tačno odakle mi ova. Počinje od uzbuđenja oka, ali spušta se na zemlju i pretvara se u nešto drugo: telo, krv. To je boja koja prolazi kroz naše telo. Ima simboličnu i transcendentnu moć', kaže Kapur.
Kad se pogledaju Kapurovi radovi, gledalac se uvek pita šta je tu pun a šta prazan prostor.
'Meni je najvažniji ON - gledalac. S njim želim da komuniciram, a ne sa samim sobom. Uvek želim da u njemu izazovem šok, osećaj vrtoglavice, Utisak da pada unutar dela. Delo, danas, na koži (gledaoca) mora da proizvede estetsko iskustvo. Kad smo pred delom Kaspara Fridriha, vidimo dva lika koja gledaju zalazak sunca. Živimo to iskustvo poistovećujući se sa ta dva lika. Ali posle Marka Rotka, ova identifikacija više nije moguća, jer više nije moguće u ikonografiju preneti ideju uzvišenog ili duhovnog. Mi više ne gledamo ko gleda zalazak sunca, već živimo iskustvo zalaska sunca. Vremena su se promenila, promenila su se i za umetnost i za gledaoca', zaključuje Kapur.
Eniš Kapur je rođen 1954. u Bombaju. Otac Indijac, majka Jevrejka iz Iraka. Završio je tehničku školu u Tel Avivu, a potom prešao u London, gde je otkrio Junga i Dišanove objekte, knjige o ritualima... Na svetsku scenu, poput mnogih u naše vreme, ulazi preko Venecijanskog bijenala (1990) i biva nagrađen. Dve godine kasnije, stiže do Tarnerove nagrade. To je vreme njegove plave faze.
'Plava je boja dugačkog i dubokog prostora. Svaka sledeća etapa, i kod mene i u umetnosti uopšte, teži novoj ideji prostora i novoj ideji vremena. Kao što to čini i moderna fizika. I ja kao fizičar radim na novom vremenu i novom prostoru', kaže Kapur.
'Jednostavnost je cilj', govorio je takođe slavni, rumunski vajar Konstantin Brankusi. A Kapur se divi Brankusiju i jednostavnosti uopšte, u životu, zbog čega mu je najčešća uzrečica: 'It’s a very simple idea' - kao kad objašnjava jednu svoju skulpturu u kojoj naprosto 'uzme' tunel i rastegne ga kao da je čarapa, upravo izloženoj na njegovoj retrospektivi u Arheološkom muzeju u Napulju. M. M.
