Izvor: Politika, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se Srbin probudi
Za četiri dana, u okviru osam plenarnih sednica, radove posvećene Steriji izložiće više od 50 učesnika
Pozdravnom rečju predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikole Hajdina, i besedom akademika Miroslava Pantića, predsednika Organizacionog odbora, juče je u svečanoj sali SANU u Beogradu otvoren naučni skup posvećen obeležavanju dvestagodišnjice od rođenja i 150 godina od smrti Jovana Sterije Popovića. Članovi predsedništva bili su i Ljubomir Simović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Predrag Palavestra, Milorad Pavić, Božidar Kovaček, Zlata Bojović, Ksenija Radulović i Ivan Medenica. Za četiri dana, u okviru osam plenarnih sednica, radove posvećene Steriji izložiće više od 50 učesnika, a po završetku naučnog skupa tekstovi će biti odštampani u posebnom zborniku.
Govoreći o Steriji, akademik Nikola Hajdin je ukazao na višestranost njegovog dela, na Steriju "oca srpskog pozorišta" koji je učestvovao u osnivanju prvog srpskog teatra, pozorišta na Đumruku, Steriju našeg velikog komediografa čije predstave čine repertoar pozorišta i početkom 21. veka, i Steriju pesnika za koga je Jovan Skerlić tvrdio da je "najbolji predstavnik intelektualne poezije uopšte".
U svojoj pozdravnoj reči Nikola Hajdin je i podsetio da Sterijina proza ne prestaje da privlači pažnju kritičara i prozaista, i da je "Roman bez romana" prema njihovim tumačenjima naš prvi realistički roman, prvi satirični tekst srpske književnosti, ali i preteča modernizma i anticipacija postmodernističke književnosti.
– Uz sve to, Sterija je napisao i Retoriku, bavio se problemima versifikacije, pisao je filološke rasprave, udžbenike, "vesele kalendare", prevodio je Horacija, Molijera, Igoa i grčke pesnike. Osim toga, kao načelnik Popečiteljstva prosveštenija bio je rukovodilac celokupne prosvete u Srbiji. Izvršio je pionirski rad na organizovanju školstva i izradio je prvi prosvetni zakon obnovljene Srbije. Godine 1844. Sterija daje inicijativu za osnivanje Narodnog muzeja u Beogradu – rekao je Nikola Hajdin, dodajući:
– Njegov zadatak bio je "lečiti rod", njegov cilj bio je da se Srbin "umom probudi".
U svom izlaganju Nikola Hajdin je ukazao i na to da je Jovan Sterija Popović bio jedan od osnivača Društva srpske slovesnosti čiji je naslednik danas Srpska akademija nauka i umetnosti.
– Ceneći Jovana Steriju Popovića kao jednog od svojih osnivača, ali i kao jednog od najboljih pisaca i najumnijih ljudi koje smo imali u našoj novijoj istoriji, Srpska akademija nauka i umetnosti stopedesetogodišnjicu od njegove smrti i dvestagodišnjicu od rođenja obeležava otvaranjem ovog naučnog skupa – dodao je Nikola Hajdin.
Svečana beseda akademika Miroslava Pantića takođe je sadržala pohvalu Steriji kao pozorišnom čoveku, naučniku, filologu, stvaraocu, profesoru i organizatoru mnogih oblika duhovnog života.
– Osnovna misao koja je vodila Steriju u svim ovim mnogovrsnim poslovima bila je – biti koristan svome narodu, činiti sve što se može na njegovu polzu, kako se to onda govorilo. Ono što je u svemu najlepše jeste da je Sterija sve činio bez pomisli na slavu i priznanja, bez pomisli na ličnu korist, i ne računajući na zahvalnost savremenika i potomstva. U sećanje će ovde nezaustavno doći one Sterijine tamne i gorke refleksije o neizbežnom zaboravu koji prekriva svačija dela, i o blagodarnosti kao bilju koje retko sazreva u nas. Duboko uvereni pesimista, kakav je Sterija nesumnjivo bio, ipak se varao u ovoj stvari. Takvih zaborava i neblagodarnosti ipak nema u onima koji su došli posle, a naučni skupovi poput ovoga o Steriji mislim da to na najbolji način i pokazuju – rekao je Miroslav Pantić.
Posle svečanog otvaranja usledila je prva plenarna sednica u okviru koje je bilo reči o Sterijinim komedijama, liku kir Janje, zatim o dramskom postupku Sterije u "Nahodu Simeonu" i drugim temama.
M. Vulićević
[objavljeno: 06.12.2006.]
