Izvor: Politika, 31.Maj.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li su filmadžije povlašćene
Uprkos činjenici da srpski filmovi imaju veliki uspeh u svetu, Gorica Mojović ističe da filmski radnici ne rade puno na podsticanju distribucije i prikazivanja filmova
Novi Nacrt zakona o kinematografiji stavlja filmsku industriju u povlašćeni položaj, jer filmskim stvaraocima garantuje veću svotu novca iz državnog budžeta, a na štetu drugih grana umetnosti, kao što je likovno, muzičko ili scensko stvaralaštvo. Ovim rečima Gorica Mojović, član skupštinskog odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za kulturu, opisuje situaciju oko budućeg Zakona o kinematografiji čiji je nacrt nedavno usvojen. Mojovićeva napominje da se i po važećim pravnim aktima, za filmske projekte odvaja 25 odsto od ukupnog budžeta Ministarstva kulture, što je, po njenoj proceni, takođe mnogo. U slučaju usvajanja novog zakona, pola svote određene za programe i projekte u kulturi odlazilo bi filmadžijama, dok bi ostatak novca delili umetnici koji se bave drugim vrstama stvaralaštva.
– Sve bi to bilo u redu da postoji novac i za ostale grane kulture, pre svega za kulturno nasleđe, koje svakako treba da bude prioritet. Nesumnjivo je da srpski filmovi imaju veliki uspeh u svetu, mada, u poslednjih nekoliko godina to baš i nije slučaj, ali u uslovima u kojima Narodni muzej ili Narodna biblioteka ne rade, suviše novca odlazi na film – smatra Gorica Mojović.
Mojovićeva napominje da su u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o kinematografiji, koja je održana početkom ove godine, učestvovale samo filmadžije, ističući da nije samo njihovo ekskluzivno pravo da o tome raspravljaju.
– Osim toga, filmski radnici ne rade puno na podsticanju distribucije i prikazivanja filmova. Svi bi samo da snimaju, a ne bave se pitanjem koliko ljudi i gde to može da vidi. Primera radi, Đorđe Balašević sa svojim filmom putuje po Vojvodini i već ga je videlo 38.000 gledalaca – govori Gorica Mojović.
Naša sagovornica kaže da je potrebno postaviti i pitanje koliko film koji je dobio novac od države na kraju zaradi.
– Po budućem Zakonu o kinematografiji, 0,1 odsto od kompletnog budžeta išlo bi za finansiranje filmova. Prevedeno u cifre, na primeru ovogodišnjeg budžeta Ministarstva kulture, za programe i projekte odvojeno je 1,3 milijarde dinara. Da je novi zakon na snazi, čak 653 miliona bi išlo za film – objašnjava Mojovićeva.
Gorica Mojović napominje da izdavaštvo, koje, slično kao i film, zahteva distribuciju, veoma teško dolazi do novca. Ona kaže da je jasno da je film veoma skupa rabota, ali da je Srbija siromašna zemlja i nema dovoljno para za sve.
Sa druge strane, režiser Goran Paskaljević kaže da navodi Gorice Mojović nisu tačni, i to ilustruje podatkom da je iz budžeta za prošlu godinu za filmsku produkciju odvojeno 195 miliona dinara, dok je za pozorišta u Srbiji otišlo 1,7 milijardi dinara.
Reč je o novcu koji odlazi na celokupne troškove pozorišta u Srbiji uključujući i plate zaposlenih i programe i projekte za scensko stvaralaštvo (prim. aut.)
– Film je najskuplja umetnost, logično je da imamo deset do petnaest filmova godišnje i to treba finansirati. Pri tom, ti filmovi od države dobijaju od 15 do 20 odsto novca za snimanje, a za ostatak novca se snalaze – kaže Goran Paskaljević.
Paskaljević ističe da pored toga Srbija nema tržište na kojem bi prikazivala filmove, bioskopi ne rade, a i sponzori se, zbog krize, sve manje odlučuju da ulože u film.
– Imamo puno mladih reditelja, ostvarujemo uspehe na međunarodnim festivalima u Kanu, Veneciji i Torontu. Film je najbolji način da se srpska kultura promoviše u svetu – govori Paskaljević, ističući da je novi Zakon o kinematografiji pravljen po merilima već postojećih zakona u okruženju i ne vidi problem u tome da filmska ostvarenja dobiju nešto više novca nego dosad.
– Ako je to mnogo, najbolje je da ukinemo kinematografiju. Pogledajte Rumuniju. Postala je filmska velesila, zahvaljujući tome što država čini sve da pomogne svoju kinematografiju. Isto se dogodilo i u Turskoj. Podsećam da je nemoguće snimiti film bez milion evra, a u Srbiji snimamo 10 filmova za dva miliona evra ukupno. Svako dobije po 200.000 evra, pa se režiseri dovijaju na razne načine. Recimo, skupe scene iz filma se jednostavno izbacuju – kaže Paskaljević.
Autor filma „Bure baruta” kao veliki problem države navodi i pirateriju, koja i dalje buja i podseća da je Radio televizija Srbije nekada pomagala srpski film i davala je filmskim stvaraocima istu svotu novca koliko i Ministarstvo kulture. Paskaljevićev novi film RTS je otkupio za prikazivanje u udarnom terminu za sledećih pet godina, po ceni od 5.000 evra.
– Ako je 5.000 evra mnogo, onda ne znam šta da kažem. Svi se pozivaju na marketing kao glavni argument. A zaboravljaju da i za marketing treba para. Neka mi Gorica Mojović da milion evra i ja ću odlično da izreklamiram film – ističe Paskaljević.
Goran Paskaljević kaže da je njegov film „Bure baruta”, koji je osvojio niz značajnih nagrada na međunarodnim festivalima, svuda poznat kao srpski film. Tvorac filma jeste iz Srbije, ali nelogičnost je u tome što je „Bure baruta” kompletno snimljen stranim novcem i u njega nije uložen nijedan dinar.
------------------------------------------------------------
Šta kaže Nacrt zakona o kinematografiji
Nacrt zakona o kinematografiji, koji bi mogao da stupi na snagu sledeće godine, garantuje osnivanje Filmskog fonda Srbije koji bi trebalo da pospeši razvoj filmske proizvodnje u Srbiji, a fond bi ostvarivao prihod od 1,5 odsto od ukupno ostvarene mesečne pretplate koju Radio difuzna ustanova najkasnije do svakog 15. u mesecu za prethodni mesec uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije za razvoj domaće kinematografije. Zatim, 1,5 odsto od reklama koje se prikazuju u toku prikazivanja filma, na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Fond će dobijati i pet odsto od prihoda koji dobije organizacijom igara na sreću, jedan odsto od poreskog kredita, kao i od priloga i donacija.
S. Stamenković
[objavljeno: 01.06.2010.]
