Izvor: B92, 17.Sep.2014, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo i dalje na Dositejevom putu?
Desetogodišnjica osnivanja Zadužbine ''Dositej Obradović'' i 275 godina od rođenja velikog prosvetitelja svečano su obeležene ''Dositejevim porukama''.
''Zadužbina nas okuplja oko poruka i vrednosti stvaralačkog bića srpskog naroda'', istakao je na otvaranju svečanosti potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Prema njegovim rečima, Zadužbina, zasnovana na temeljima srpske tradicije i kulture, istrajno neguje prave vrednosti i okrenuta ka budućnosti, ukazuje na neophodnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stalnog učenja i usavršavanja posebno mladih ljudi, koji će, kao što je to činio Dositej u svom vremenu, graditi modernu Srbiju u modernoj Evropi.
''Ovom cilju, koji je Dositej, kao veliki vizionar, prepoznao još u 18. veku, Srbija je i danas u potpunosti posvećena", istakao je potpredsednik srpske vlade i ministar inostranih poslova.
Dačić je podsetio da je Dositej, obrazujući se u najvećim evropskim centrima tog vremena, nesebično prenosio stečena znanja narodu kojem se uvek vraćao i pomagao u najtežim istorijskim trenucima. Po okončanju Prvog srpskog ustanka u Srbiji, Dositej je svojim znanjem pomogao ustrojstvo nove države, rekao je Dačić i dodao da je 1808. godine osnovao Veliku školu - budući univerzitet i 1810. Bogosloviju. Kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji.
Približio je ''Srbiji Evropu i svet i Srbiju Evropi i svetu'' i svojim životom i delom u potpunosti potvrdio jedno od svojih naravoučenija" da je blažen i bogat samo onaj koji za dobro čitavog društva radi i posle sebe lepo ime ostavlja.
Književnik Ljubivoje Ršumović u svečanoj besedi, upoređujući vreme Dositeja i Vuka pre dva veka sa današnjom Srbijom, zapitao se "da li postoje neke sličnosti u svim razlikama koje postoje".
"Da li nas oni ondašnji antagonizmi podsećaju na neke slučajeve iz naše savremene stvarnosti, da li ona četiri ocila našeg grba zaista znače ' samo sloga Srbina spasava' ili možda znači ono drugo: 'Srbin Srbina sekirom seče?", zapitao je Ršumović.
Podsećajući na jednu od Dositejevih najrodoljubivijih pesama ''Vostani Serbije'' kojom je svečanost i počela, Ršumović je ocenio da je po svojoj rodoljubivoj poruci i muzičkom majstorstvu mogla biti himna Srbije.
Ršumović je dodao, da ga i ne čudi, što je Dositej i danas u nekim krugovima osporavan, pa tako i njegova poletna ustanička pesma. Upravnik Zadužbine Mirjana Dragaš je podnoseći svojevrsni desetogodišnji "raport" pokazala koliko je Zadužbina mnogo radila i još više postigla, pre svega u radu sa omladinom, sledeći Dositejev put.
Dragaš je konstatovala da je Zadužbina postala prepoznatljiv subjekat srpske kulture koji uspešno sarađuje sa republičkim i gradskim vlastima zaduženim za kulturu i obrazovanje.
Za svoj rad Zadužbina je dobila već značajna priznanja što je samo podstrek da istraje u toj svojoj misiji, rekla je Dragaš i pozvala sve koji žele da se uključe u njen rad da im se priključe "za mnogaja ljeta".
Predsednik UO Zadužbine reditelj i dramski pisac Radomir Putnik uručio prizanje "Dositejevo blagodarije" Miodragu Babiću utemeljivaču Zadužbine, i bivšem direktoru Hemofarma.
Uručujući ovo priznaje, Putnik je kazao da se Babić osnivajući Zadužbinu, založio istovremeno da pruži podršku ''nacionalnom identitetu i pripadništvu evropskoj porodici idući Dositejevim putem i usvajajući njegove etičke poglede". Zahjvaljujući na priznanju Babić je kazao da je ponosan na rezultate dosadašnjeg rada Zadužbine, što, kako je ocenio, potvrđuje da je on sa saradnicima i suosnivačima bio na pravom putu kada su osnivali Zadužbinu.
''Zadužbina će, ispunjavajući svoje ciljeve ukazati na put kojim treba da idu budući Dositeji koji su potrebni srpskom narodu'', rekao je Babić. U svečanom programu učestvovali su prvaci drame i opere, kao i hor Kolegijum muzikum.
