Izvor: Politika, 03.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se opstruiše rad akademije
Danas je od citiranosti važnije lično prisustvo kandidata u međunarodnim naučnim forumima koji planiraju velike zajedničke projekte
Koje zahteve novo vreme stavlja pred SANU? Da li te promene neko opstruira u akademiji?
Uoči sutrašnje izborne skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti o tome otvoreno razgovaramo sa dr Paulom Putanov, redovnim članom SANU iz Odeljenja hemijskih i bioloških nauka. Akademik Paula Putanov je na nedavnoj Konferenciji članova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srpske akademije nauka i umetnosti, na kojoj su predstavljeni kandidati za nove redovne i dopisne članove akademije, otvoreno i konkretno govorila o neophodnim promenama u SANU, ali i o nekim nemilim dešavanjima u akademiji, navodeći i imena.
– Savremena naučna otkrića najavljuju dramatične promene u svim sferama života. Od novih sirovina i goriva, materijala neslućenih termičkih, magnetnih, električnih i optičkih osobina i lekova sa nepredvidivim farmakološkim svojstvima, sve do otkrića novih galaksija u vasioni. Raspon i brzina kojom se dolazi do novih saznanja, njihove tehničko-tehnološke, ekonomske, socijalne i političke dimenzije alarmiraju svetsku naučnu javnost, industrijske potencijale i najvišu administraciju. Akademije nauka tu nisu mogle biti mimoiđene – kaže za „Politiku” akademik Paula Putanov, i dodaje:
– Da bi se uklopila u ove tokove, naša akademija treba i sama mnogo toga da promeni: globalnu strategiju, neprilagođene nadležnosti rukovođenja u SANU, kompetencije i odgovornosti naučnih odeljenja i stručnih službi; kriterijume, procedure i mehanizme izbora, kako novih članova SANU tako i članova radnih i reprezentativnih tela.
Naglašavate da naučna oblast treba da dobije prioritet. Mislite li da je do sada ona bila u zapećku? Ako jeste, koji su razlozi bili za to?
Prioritetne su one naučne oblasti čiji napredak najviše doprinosi progresu društva i razvoju drugih naučnih disciplina. Tu, danas, spadaju hemijska i biokataliza, hemija i tehnologija polimera i molekularna biologija. Njihova zastupljenost u SANU ugrožena je dvostruko: ometanjem istraživanja katalize uspešno razvijanih u SANU i uskraćivanjem podrške odeljenja za izbor novih članova. Razlozi su jednostavni – nevođenje računa o naučnim trendovima i zaziranje od naučnog prestiža novih članova odeljenja.
Koliki su i kakvi stvarni rezultati naših naučnika u okvirima međunarodne nauke? Da li je kriterijum citiranosti radova dovoljan za ulazak u akademiju?
Sudeći po podacima navedenim u referatima za izbor, radovi naših naučnika su visoko zastupljeni u inostranoj literaturi. Ali, podatak o citiranosti, iako potreban, nije dovoljan. Citiranost različitih radova nema istu težinu – zavisno od toga da li se radi o suštinskom doprinosu ili o brojčanom podatku koji može biti originalan, eksperimentalno dobijen ili samo preuzet, eventualno interpretiran. A mora da bude citiran samim tim što je spomenut. Ima radova koji baš na ovoj osnovi postižu visoku citiranost. Danas je od citiranosti važnije lično prisustvo kandidata u međunarodnim naučnim forumima koji planiraju velike zajedničke projekte. Takav primer je učešće profesora Milenka Plavšića u European Network of Excellence for Biomaterials.
Za koji se kriterijum vi zalažete?
Pored naučne oblasti bitna je i priroda problema kojim se kandidat bavi. Minuciozna istraživanja detalja o osobinama pojedinih biljnih vrsta, insekata ili fizičkohemijskih analitičkih metoda predstavljaju zahvalan materijal za seminarske i doktorske naučne radove. Međutim, od najviših naučnih ustanova traži se otvaranje novih područja istraživanja i sagledavanje primene planiranih naučnih otkrića.
Još jedan bitan kriterijum je posvećenost kandidata ciljevima SANU. Kandidat koji maksimalno ispunjava taj uslov ima prednost u odnosu na onoga koji svoje rezultate ostvaruje radeći za neku drugu kuću... To je logičan kriterijum koji dobija na značaju i u akademijama nauka, sve više upućenim na multidisciplinarnost.
Rekli ste: „Nijedna institucija, pa ni akademija nauka, ne može da prosperira ako unapređuje kadrove koji joj nanose štetu.” Na šta ste tačno mislili?
Pokušaću da na vaše pitanje odgovorim konkretno, primerima iz Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, koji pokazuju kako se akademiji nanosi šteta opstrukcijom njenih ciljeva, obaranjem naučnih kriterijuma, ugrožavanjem naučnog kredibiliteta, remećenjem stvaralačke atmosfere.
Primer otvorene opstrukcije ciljeva akademije predstavlja sprečavanje publikovanja knjige „Srpska akademija nauka i razvoj hemije u Srbiji”. Ova knjiga afirmiše kolektivno zalaganje akademika na ostvarivanju ciljeva SANU. Ometanje njenog objavljivanja od strane dopisnih članova M. Anđelkovića i M. Perića, istovremeno autora i oponenata ove knjige, dovodi ih u očiglednu koliziju sa interesima akademije.
Sledeći primer tiče se naučnog kredibiliteta SANU. Knjiga M. Perića „Struktura i spektri molekula (prvi tom). Kvantnomehanički osnovi” predstavljena je kao kapitalno trotomno delo, iako druga i treća knjiga još ne postoje. Pojava postojeće knjige, kao prikaz načina na koji autor doživljava susret sa kvantnom mehanikom teško bi se mogla smatrati epohalnim događajem za srpsku nauku, književnost i filozofiju. Ovakva neodmerena a javno istaknuta ocena ove knjige može samo da dovede u pitanje naučni kredibilitet akademije.
Imate li još primera?
Primer problematizovanja naučnih kriterijuma predstavlja posebno priznanje autoru koji je objavio hiljadu naučnih radova u oblasti matematičke kombinatorike u hemiji. Nije mi poznato kakav značaj za razvoj matematike ima hiljadu rutinskih interpretacija hemijskih podataka. Sa hemijskog stanovišta nije uverljivo da se novi originalan naučni rad može objaviti svakih 10 dana tokom punih 30 godina. Celishodnost ovog obimnog posla nije jasna ni s obzirom na stepen kompatibilnosti podataka dobijenih pod različitim uslovima. Pravi problem nastaje kada se ovakav opus usvoji kao etalon uspešnosti.
Statusu akademije nauka u savremenim okolnostima svakako ne doprinose igre staklenih perli kao ni prekrajanje činjenica, krivotvorenje zapisnika i netolerantni odnosi u odeljenju. Sve to sam imala na umu predlažući da se dopisnim članovima M. Anđelkoviću i M. Periću koji su aktivno i kreativno uključeni u razne opstruktivne delatnosti a predloženi su za redovne članove ostavi mogućnost da do sledećih izbora usmere svoje ne male potencijale ka dobrobiti akademije.
Šta mislite o „podmlađivanju” SANU? O eventualnom proširivanju na oblasti koji su se poslednjih decenija naročito razvile? Mislim na dugogodišnju ideju da se u SANU prime i filmski stvaraoci.
Poslednjih godina bilo je dosta govora o „podmlađivanju” SANU. Možda je došlo vreme za razmišljanje o njenom „otvaranju” prema drugim naučnim ustanovama i regijama, i novim kreativnim delatnostima. Nije korisno za akademiju da prijem novih članova ograničava na nastavnike pojedinih katedri Beogradskog univerziteta. Što se tiče filmske umetnosti, definitivno usvojen pojam „autorskog filma” javno inauguriše elemenat kreativnog u filmskom stvaralaštvu. Duh vremena koje se menja pod sve agresivnijim uticajem elektronskih medija možda nas obavezuje da vodimo računa o onome što nadmašuje zabavu ili običnu informaciju. U svakom slučaju, za to su potrebna kompetentnija mišljenja od mog.
Anđelka Cvijić
[objavljeno: 04/11/2009]
