Izvor: Politika, 20.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je život san
U novoj predstavi Gorana Markovića tumači dva lika: Mirjanu Karanović i Kalderonovu junakinju Stelu
Glumica Nada Šargin tumačiće večeras pred beogradskom publikom ulogu Mirjane Karanović, odnosno Kalderonove Stele u komadu "Osma sednica ili Život je san" autora Gorana Markovića. Premijera predstave, za koju autor tvrdi ja de svojevrsni pozorišni eksperiment, biće izvedena u 20.30 časova u Filmskom gradu u Košutnjaku. Projekat objedinjuje delo Pedra Kalderona de la >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Barke "Život je san" i savremeni tekst Gorana Markovića "Osma sednica", a žanrovski se definiše kao spoj lakrdije i poetsko filozofske drame. Predstava je rađena sa dve kompletne glumačke podele, a svaki glumac tumačiće po dve uloge.
Nada Šargin je završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi Vide Ognjenović, karijeru je započela na sceni Srpskog narodnog pozorišta, u predstavama "Galeb", "Torkvato Taso" i "Pravo na Rusa". U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član, ostvarila je zapažene uloge u predstavama "Mileva Ajnštajn", "Višnjik", "Neprijatelj naroda", "Ribarske svađe" i mnogim drugim. Za ulogu u filmu "Sutra ujutro" Olega Novkovića dobila je "Zlatnu mimozu" za žensku ulogu na filmskom festivalu u Herceg Novom i još jednom potvrdila svoj umetnički talenat.
– U komadu "Osma sednica ili Život je san" tumačim Mirjanu Karanović, predsednicu Crvenog krsta, suprugu Dragana Nikolića koji je sa visoke funkcije "prebačen" da radi u "Vodovodu i kanalizaciji", u drugom delu Kalderonovu junakinju Stelu. Mirjana Karanović je žena koja ne preza ni od čega da dođe do vlasti, ni intimni život sa mužem. Druga junakinja, odnosno Stela isto tako želi da dođe do krune, koja je oličenje vlasti iz tog perioda. I ona će uraditi isto što i Mirjana, ali na potpuno drugačiji način. To su dve različite osobe i dva suprotna tipa ličnosti, ali imaju istu suštinu a to je vlast, kruna, presto – da vuku konce u svojim rukama, s tim što je Stela mnogo prefinjenija, kaže Nada Šargin.
Kroz istoriju se, dakle, provlači ista ideja, dodaje naša sagovornica nastojeći da protumači sličnosti i razlike između Kalderonovog dela "Život je san" i Markovićeve "Osme sednice", a to je da ljudi ne biraju sredstva da dođu do vlasti. I u jednom i u drugom delu je to okosnica oko koje se sve prepliće. Razlika je samo kako se do toga dolazi – sa mnogo morala i jedne vrste ushićenosti kod Kalderona, dok je u "Osmoj sednici" to mnogo surovije. Osmu sednicu iz 1987. godine nisam toliko ni pratila, ali mislim da se ni današnji političari ne razlikuju mnogo. Svako misli kako da ostvari lične interese, kod Kalderona je to malo drugačije, jer je u pitanju kraljevina i mnogo je veći moralitet, ističe Nada Šargin.
Za Nadu Šargin bio je pravi izazov da glumački ostvari neobični scenski spoj dve ličnosti : Mirjane Karanović i Stele u pomenutom komadu. To je, ujedno, njen prvi glumački izazov posle lika Maše koga je ostvarila u Čehovljevom komadu "Tri sestre" u režiji Vide Ognjenović na sceni nacionalnog teatra.
– Iskreno, kod Čehova sam imala mnogo veći zadatak, za mene kao glumicu ovde ima posla, ali Mašu igrati – to se dobija jednom u karijeri i tu ulogu još nisam završila. Koliko su Šekspir i Kalderon, recimo, "podignuti" u stihu, toliko je Čehov blizak životu i sličan svima nama i danas, tako da se nove emocije, nove govorne radnje, otkrivaju iz predstave u predstavu. Zato kažem da na liku Maše još uvek radim i treba da radim bar još dve sezone da bih došla do neke njene prave suštine. U komadu "Osma sednica ili Život je san" nema razvoja lika. U jednom trenutku svoj lik presečem, i krećem u novu ulogu. To je za glumca jedna vrsta zamke. Sloboda Mićalović, koja takođe tumači pomenute uloge i ja smo različite. Dakle, i naše tumačenje Mirjane i Stele biće drugačije, jer ne smemo da imitiramo jedna drugu. To je ono što je Marković želeo da pokaže – da svaki glumac ima svoj lični pečat bilo koju ulogu da igra.
Nemamo mnogo prostora da razvijemo svoje likove, tako da moramo da budemo tačne. To je na neki način filmska gluma, veliki zadatak da u jednom kadru objasnite sve. Samo što ovde nemate kameru, već ogromni scenski prostor, dodaje naša sagovornica.
Borka Trebješanin
[objavljeno: 20.08.2006.]
