Izvor: Blic, 06.Maj.2016, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je ovo NAJBOLJA SERIJA ikada?
Od prošle sedmice na kanalu HBO 3 ponovo se emituje svih šest sezona (86 epizoda) kultne serije „Porodica Soprano“ (The Sopranos, 1999-2007) o fiktivnom italijansko-američkom bosu iz Nju Džersija Toniju Sopranu (Džejms Gandolfini) i problemima s kojima se suočava na poslu i kod kuće.
Serija je osvojila 21 Emi i pet Zlatnih globusa, a pre tri godine Američko udruženje scenarista i časopis „TV gajd“ (nezavisno jedno od drugog) proglasili su je najboljom serijom svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vremena. Kreator Dejvid Čejs (70) kaže da je bio svestan da prave nešto zabavnije od svega do tada viđenog, ali da nijednog trenutka nije pomislio da stvaraju istoriju.
- To bi bilo pretenciozno s obzirom na to da smo jedno vreme bili ubeđeni da serija neće ugledati svetlost dana - izjavio je Čejs.
Kada se ideja o „Sopranovima“ rodila u njegovoj glavi, sredinom devedesetih, Čejs je već 20 godina nevoljno radio na televiziji, sanjajući dan kad će preći na film. Zbog toga je i promenio agenciju, gde su mu tražili da napiše scenario za komediju o mafijašu sa emotivnim problemima i zahtevnom majkom (bilo je to pre filma „Mafijaš na terapiji“). Sam Čejs je ipak hteo da od toga napravi seriju i tako zezne ceo tadašnji TV sistem.
- Nisam želeo da napravim klasičnu pitku seriju sa stereotipnim karakterima u nesložnim familijama koji nikada ne pričaju o običnim, svakodnevnim stvarima. „Porodica Soprano“ je srušila sva pravila. To je bio moj srednji prst uperen ka TV establišmentu - objašnjava kreator, koji je priču zasnovao na sopstvenom životu i odnosima s roditeljima.
Dve godine nijedna TV kuća nije htela ni da čuje za ideju, bila im je previše mračna, a opet nedovoljno krvava. A onda je priča stigla do prvog čoveka HBO Krisa Albrehta.
- Ja sam to ovako video: muškarac koji se bliži četrdesetima; nasledio je biznis od oca i pokušava da ga modernizuje; ima prenapornu majku; vara suprugu iako je voli; depresivan je i anksiozan i viđa psihijatra jer traga za smislom života. Jedina razlika između njega i svih mojih poznanika je to što je on don Nju Džersija. Za mene je deo s mafijom bio mamac da uopšte počnete da gledate seriju, a Tonijeva pristupačnost razlog zbog kojeg tu ostajete - ističe Albreht zašto je odlučio da 1997. snimi pilot-epizodu.
Kao i za Kopolinog „Kuma“, angažovani su polupoznati ili nepoznati glumci italijanskog porekla.
- Gandolfinija smo gledali u „Pravoj romansi“ i rekli: ovo je naš tip. Znali smo da će uspeh serije zavisiti od njega - seća se Čejs.
Ipak, HBO je odugovlačio s odlukom da odobri punu sezonu tada najskuplje drame (oko 2,5 miliona po satu) s neuglednim glavnim junakom i naslovom koji mnoge asocira na operu. U minut do 12, kada su već svi iz ekipe počeli da traže druge poslove, HBO je naručio 12 novih epizoda. Prva je emitovana 10. januara 1999. O seriji se pričalo na vestima, u tok-šouovima, a u celoj Americi izašla je samo jedna negativna kritika. Svaku epizodu pratilo je 10-18 miliona gledalaca, a svaka sezona bila je bolja od prethodne. Serija je stekla takav ugled među kreativnom zajednicom da su svi - reditelji, pisci, glumci - koji su hteli da rade „samo na filmu“ pohrlili na televiziju.
Revolucionarno: Majka, brak, snovi...
„Nisu samo seks i nasilje učinili ovu seriju revolucionarnim TV programom. Tonijevo loše ponašanje nije bilo ni izdaleka skandalozno kao drugi delovi njegovog života u koje smo smeli da zavirimo: manipulativna majka, bračni problemi, panični napadi i anksiozni snovi. Kreator Dejvid Čejs je shvatio da pukotine na Tonijevoj muževnoj fasadi čine njegov lik bliskim gledaocima. On je prepakovao elemente mafijaškog filma i predstavio nam netipično, a opet emotivno pristupačno ljudsko iskustvo. Kombinovanjem Tonijevih problema kod kod kuće s njegovim kriminalnim životom, mafijaški žanr je postao (subverzivni) trojanski konj koji je izložio svu moralnu kompleksnost modernog američkog života“, pisalo je u obrazloženju Pibodijeve nagrade koju je serija dobila za prve dve sezone.
