Izvor: B92, 27.Nov.2010, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Ani Frank mesto u stripu?
Život Ane Frank tokom leta pretočen je u strip verziju, koja je sredinom novembra stigla u Nemačku, izazivajući kako pohvale, tako i kritike.
Knjiga „Dnevnik Ane Frank", ispovest petnaestogodišnje devojčice koja je dane provedene u strahu od nacističkog terora prekraćivala pisanjem dnevnika, prevedena je na više od sedamdeset jezika i prodata u preko trideset pet miliona kopija. Ova, prema mnogima jedna od najdivnijih i najpotresnijih priča dvadesetog veka, pretočena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je u strip koji je u julu ugledao svetlost dana, i to u Holandiji.
Ipak, sa dolaskom stripa, nazvanog „Život Ane Frank", sve su češći komentari koji ocenjuju ispravnost ovog čina.
Meno Metselar, kustos u muzeju „Kuća Ane Frank" u Amsterdamu, smatra da je objavljivanje stripa pozitivan događaj, jer se „Dnevnik Ane Frank" do sada vezivao isključivo za uzrast od 15 do 16 godina, a ovim potezom priča je dostupna svima. „Nadamo se da će strip uticati na to da ljudi razumeju holokaust i da će ih inspirisati da pročitaju dnevnik u originalu", izjavio je Metselar za časopis „Time".
S druge strane, direktor Centra „Ana Frank" u Berlinu, Tomas Hepner smatra da format stripa nije dobar za ovakvu priču, ali se nada da će on ući u nastavni plan, bar kao pomoćno sredstvo.
„Kada Nemci pomisle na strip, oni misle na Mikija Mausa ili Supermena, odnosno na zabavu. Teško je da prihvate strip kao ozbiljnu i edukativnu formu, naročito ako je reč o suočavanju sa mračnim delom nemačke istorije", smatra Hepner.
Stefan Kramer, generalni sekretar Centralnog Saveta Jevreja u Nemačkoj, tvrdi da strip neće pomoći u razumevanju holokausta. „Postoji opasnost da će ovako ispričana priča o životu Ane Frank samo trivijalizovati stradanja Jevreja", izjavio je on, slažući se sa ocenama da strip može da pomogne u dočaravanju holokausta dece, jer, kako kaže „istorija mora biti dostupna svim generacijama."
Ovo ipak nije prvi put da su se strahote Drugog svetskog rata našle u stripu.
„Maus", strip Arta Špigelmana objavljen je 1986. godine i odmah je izazvao oštre kritike. Ta ilustrovana biografija Artovog oca Vladeka predstavlja Nemce kao mačke, a Jevreje kao miševe. Ipak, kritike nisu uticale na to da „Maus" 1992. godine osvoji specijalnu Pulicerovu nagradu .
