Izvor: Press, 03.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li dovoljno mislimo na budućnost?
Mislite o tome - Ljudi koji žive u Srbiji uglavnom ne vode računa od čega će živeti pod stare dane. Razlog za takvu situaciju nije nedostatak para, već nedostatak navike da se razmišlja unapred
Budućnost Srba je neizvesna jer u nju ne ulažu, upozorio je nedavno generalni direktor „Delta Đenerali osiguranja" Andreas Simončeli i preporučio Vladi da što pre počne da širi kulturu investiranja u starost kroz privatne penzijske fondove.
Naši sagovornici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << međutim, kažu da će to teško ići, jer Srbi žive u prošlosti, preživljavaju sadašnjost, a budućnost davno ne planiraju, već od nje strepe.
Da su razlozi za strepnju opravdani, pokazuju podaci o ulaganju u dobrovoljne penzijske fondove, po kojima se samo 2,5 odsto građana opredelilo za ovaj vid štednje, što nas svrstava na začelje Evrope.
Leđima u nove godine
- Razlog za takvu situaciju nije nedostatak para, već nedostatak navike da se razmišlja unapred. Zabluda je da privatno penzijsko osiguranje mnogo košta, jer ono dnevno košta kao jedan espreso. Svakog dana kada izađete, u Beogradu vidite pune restorane i kafiće. Kada bi se građani odrekli samo jednog izlaska, imali bi mnogo izvesniju budućnost - kaže Andreas Simončeli.
Međutim, Srbi razmišljaju drugačije. Nebojša Janković (30) iz Beograda, po struci ekonomista, kaže da iako to zna iz teorije, u praksi se ne bi odrekao tog espresa ni po koju cenu.
- Život je samo jedan i treba ga živeti danas. Evropljani imaju drugačiju logiku. Oni se trude da svoj život planiraju na duži rok i zato i izdvajaju za starost. Njima je to lako, jer imaju dobra primanja. Mi ih nemamo, a i ko zna šta će biti sutra. Moja generacija živi po principu - „ma kakva štednja, ne živi se 100 godina" - kaže Janković.
Ko štedi i koliko
Nemci 178 evra mesečno
Austrijanci 164 evra mesečno
Poljaci 90 evra mesečno
Slovaci 83 evra mesečno
Česi 78 evra mesečno
Mađari, Ukrajinci, Srbi, Hrvati,
Crnogorci i Rumuni 50 evra mesečno
* Istraživanje „Erste grupe", koje je obuhvatilo 12 zemalja
Sa ovim mladićem se ne slažu gotovo svi sagovornici Pressa nedelje, koji upozoravaju da će to sporo ići jer Srbi žive u prošlosti i sadašnjosti i zbog toga nemaju naviku ni da razmišljaju o budućnosti, a kamoli da investiraju u nju.
Za većinu njih ovakva logika je posledica srpskih trauma iz prošlosti. Kako kažu, budućnost mora da se planira, ali će mnogo vode još Dunavom poteći dok Srbi to shvate.
Sociolog Instituta za društvene nauke Neven Cvetićanin, međutim, smatra da naši građani nemaju uslova da razmišljaju o budućnosti.
- Na samoj ivici mogućnosti da preživimo sadašnjost, ostajemo zaglavljeni između brige o budućnosti i traganja za greškama u prošlosti. Grešaka je bilo mnogo, država je dozvolila anarhiju u oblasti štednje i ljudi sada ne veruju nikome, pa ni privatnim penzijskim fondovima. Ljudi razmišljaju samo kako da prežive i zbog toga država mora da napravi predvidiv sistem u kome će se znati šta se može očekivati na planu zaposlenja, školovanja, štednje ili privatnog osiguranja. Ako toga nema, nema ni razmišljanja, ali ni ulaganja u budućnost - kaže Cvetićanin za Press.
I njegov kolega Milan Nikolić ima slično mišljenje.
- Mi kao narod imamo niz trauma iz prošlosti i zbog toga leđima idemo u budućnost. Savremena društva davno su shvatila da se od prošlosti ne živi i zato imaju timove futurologa koji ih usmeravaju kako da se ponašaju u budućnosti. Mi to nemamo i zato se i dalje ponašamo kao izgubljene guske u magli budućnosti. Razvijene zemlje davno su zaključile da se od istorije ne živi i tamo ljudi znaju da bez ulaganja neme ni sigurne starosti - kaže Nikolić.
Nesigurne penzije
A da budućnost, bar što se penzija tiče, nije baš ružičasta potvrđuje i ekonomista Boško Mijatović, koji kaže da ukoliko ne dođe do ekonomskih reformi, kasa iz koje se isplaćuju penzije može da ostane prazna.
- Perspektiva nije dobra, jer stanovništvo Srbije stari i broj penzionera će se povećavati, dok broj zaposlenih pada jer nema investicija i novih radnih mesta. To će opterećivati penzijski fond i pitanje je da li to može da izdrži - kaže Mijatović za Press nedelje.
S druge strane, bankari kažu da iako je besparica, građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra, tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u domaćoj valuti.
Nepoverenje
Istraživanje Agencije za tržišna istraživanja IMAS internešenal za Erste banku, rađeno polovinom oktobra, ukazalo je na porazan podatak da tek 18 odsto građana Srbije štedi u bankama, dok običaj da novac čuva u „slamaricama" ima 55 odsto građana, a 27 odsto njih uopšte nema štednju.
Uzroke nepoverenja jednog dela građana u finansijske institucije treba tražiti u dešavanjima devedesetih godina.
