Izvor: Politika, 27.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će krenuti sa mrtve tačke
Tatjana Cvjetićanin, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, ocenila razgovor sa predstavnicima Ministarstva kulture povodom rekonstrukcije muzeja kao konstruktivan i operativan
„Kao što je obećano i rečeno, sastanak u Ministarstvu kulture je održan i bio je konstruktivan i operativan. Nastavljamo sa rešavanjem zatečenih problema i u najskorijem periodu očekujemo konkretne predloge i najbolja rešenja za ono zbog čega se i radi rekonstrukcija i zaštita”, izjavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kratko za „Politiku” Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu posle sastanka koji je u petak posle podne održan u Ministarstvu kulture Srbije.
Sastanku, održanom povodom zastoja u rekonstrukciji Narodnog muzeja, nije prisustvovao ministar kulture Nebojša Bradić, jer to, rečeno nam je, nije ni bilo predviđeno.
Da li, iako svedena i štura, izjava Tatjane Cvjetićanin, kao i njena ocena da je zadovoljna razgovorom, mogu imati elemente optimizma i najaviti mogućnost da će posao i rešavanje problema rekonstrukcije nacionalnog muzeja krenuti sa mrtve tačke, videće se u narednom periodu. Dosadašnja komunikacija između predstavnika Narodnog muzeja i Ministarstva kulture svodila se uglavnom na prebacivanje odgovornosti.
Prekjučerašnjem sastanku neposredno je prethodilo pismo Narodnog muzeja upućeno javnosti, odnosno reakcija na izjave koje su ministar kulture Bradić i državna sekretarka Nadica Momirov davali medijima.
U saopštenju Narodnog muzeja istaknuto je da odgovornost za to što „realizacija projekta kasni, sada već duže od godinu dana, svakako ne leži na Narodnom muzeju budući da je Muzej do trenutka zastoja (oktobar 2007. godine) okončao sve poslove vezane za rekonstrukciju, striktno se pridržavajući odobrenih planova i usvojene dinamike od strane Ministarstva kulture i drugih nadležnih institucija”. Takođe se naglašava da Ministarstvo kulture nije Muzeju dalo neophodne saglasnosti i dozvole, što je isključivo njegova nadležnost kao i da „upravo zbog nedostatka saglasnosti u procesu u kojem je Muzej samo korisnik, odobrena sredstva iz NIP-a nisu Narodnom muzeju stavljena na raspolaganje”.
Napominjući da uvažavaju izjavu Nebojše Bradića da će fokus Ministarstva u uslovima krize biti na „prepoznavanju i podržavanju inovativnih programa i kreativnih ljudi na polju kulture, za koje je verovatnoća da će imati uspešnu realizaciju velika”, u Muzeju smatraju da još od 2003. godine prateći permanentno savremenu muzeološku teoriju i praksu evropskih i svetskih muzeja, uspešno ostvaruju baš takve programe. Sve to, u uslovima „koji se i ne razlikuju od šatorskih”. U dugačkom pismu adresiranom na beogradske redakcije iscrpno je naveden spisak aktivnosti Narodnog muzeja, odnosno izložbi koje su održavane u najrazličitijim prostorima širom zemlje, uključujući i inostrana gostovanja.
Kako se ističe u pismu, za poslednjih pet godina održana je 121 izložba, a prvi put u istoriji Muzeja nacionalno slikarstvo druge polovine 19. i prve polovine 20. veka, biće izlagano van zemlje, tačnije u Nacionalnom umetničkom muzeju Rumunije 2009. godine.
Tokom poslednjih pet godina Narodni muzej održao je više od 20 izložbi u inostranstvu. U Tokiju je zabeleženo oko 300.000 posetilaca, u Adriji (Italija) oko 70.000. Muzej je takođe, pozajmio oko 1.300 dela iz svog fundusa za izlaganje u zemlji i inostranstvu.
U pismu se ukazuje i na obimnu izdavačku delatnost koja se odnosi na monografije većine muzejskih zbirki, naglašava se realizacija niza strateških projekata kao što su Muzejski informacioni sistem Srbije, Centralni institut za konzervaciju, master studije iz Preventivne konzervacije na Beogradskom univerzitetu u saradnji sa Univerzitetom u Parizu. Spomenuta je i aktivnost na arheološkim istraživanjima kroz projekte Ministarstva kulture i delimično od lokalne samouprave i javnih preduzeća.
Predstavnici Narodnog muzeja sa žaljenjem su konstatovali da će prvu ratu od ukupne donacije namenjenu rekonstrukciji zgrade, dobijenu 2007. godine od grčke fondacije Leventis, u iznosu od 600. 000 evra, verovatno morati da vrate već krajem januara 2009. godine zbog kašnjenja rekonstrukcije.
Podsetimo, tačka spoticanja u rekonstrukciji Narodnog muzeja je depo izgrađen na periferiji Beograda za koji bi trebalo plaćati zakup od oko 35.000 evra mesečno. Depo, svakako jedinstven u našoj sredini, površine oko 1.300 kvadrata dobio je upotrebnu dozvolu 2007. godine kada je stručna komisija Narodnog muzeja u Beogradu i Ministarstva kulture konstatovala da uslovi u depou odgovaraju najvišim propisanim standardima za smeštaj i čuvanje kulturnih dobara. Raspetljavanje papirologije vezane za gradnju depoa je upravo problem koji će Narodni muzej i Ministarstvo kulture razrešavati u narednom periodu.
M. Đorđević
[objavljeno: 28/12/2008]
