Izvor: Blic, 13.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DVDsciplina
DVDsciplina
U delu sveta zauvek postavljenom naopačke svi koji ne vise glavom nadole deluju neobično i teško mogu da budu prihvaćeni bez rezerve i podozrenja. Bez obzira na činjenicu da je Disciplina kičme – čija najnovija inkarnacija je zadržala bizarnu, dosledno konceptualnu srpsko-englesku transkripciju iz londonske faze – nebrojeno puta i najgluvljim skepticima najužeg srca dokazala da je ono što radi i proklamuje sposobno da izdrži sve testove i da mu ni nemilosrdni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zeleno-crni zub vremena jednostavno ne može ništa, tek je najnovijim potezom PGR RTS propušten jasan zrak svetlosti. Potez je, obzirom odakle dolazi, zapanjujući, a njegov smisao i značaj mogli bi imati daleko ozbiljnije posledice nego što trenutno izgleda. Jer kad jedan od najpostojanijih stubova srama srpskog establišmenta objavi DVD benda kao što je Disciplin A Kitschme, vrhunski snimljen pred dvadeset hiljada ljudi na festivalu Exit, onda to predstavlja ne samo njegovu transformaciju, nego i inauguraciju svesti i odnosa prema najvrednijem u kulturnoj ponudi za kakvom se s bolnim nestrpljenjem čezne decenijama.
'Uživo sa Egzita!' je reprezentativni presek karijere vanserijske grupe, jedine sa ovih prostora koja je uspela da materijalizuje unikatnu muzičku viziju čija plemenita originalnost ne može biti dovedena u pitanje ni na globalnom planu, a podjednako je provokativna i izazovna za Srbe kao i za Engleze, ili bilo koga drugog.
Prešlo bi granicu naivnosti tvrditi da će se posle ovoga nešto istinski promeniti, ali pečat je udaren, mozak je veći no što je ikada bio i nova pokolenja možda će najzad biti u prilici da budu obradovana životno potrebnim iznenađenjima.
Amandman
O, kako su cinični sastavljači dnevnog red Republičke skupštine! Kako su jedan za drugim poređali zakon o jedva kojem živom vlasniku oduzete časti i imovine sa zakonom o isto tako problematično postojećim 'dezerterima' iz odavno bivše JNA.
Ko je slušao argumentaciju ovih koji su nasledili politiku uzurpatora one imovine i čuvare svetlih tradicija JNA, znaće šta je srpska bruka. A bruka se zove: nepostojanje minimuma konsenzusa - ni oko naše dece!?
Zar ima išta jednostavnije od toga da se roditelji slože šta je najbolje za njihovu decu?! Zar Srbija nema strategiju ni po pitanju svoje dece?! Nema! Jer da je ima, znala bi u čije ime govori i povodom ulaska u Evropsku uniju i povodom hapšenja Mladića i povodom određivanja statusa Kosova ili Crne Gore ili Sandžaka ili sutra, ne daj Bože, Vojvodine, Pomoravlja, Šumadije (koja izdaleka i stidljivo iska autonomijicu); itd.
Zato ovde želim, kada je u pitanju zakon o vojnim beguncima, da podnesem izvanskupštinski amandman koji se odnosi i na sve one buduće 'dezertere', 'izdajnike' i slične, dakle, na svu onu decu koja su od 1989. do danas (po)rođena, (po)odrasla, (ne)odškolovana, (ne)obrazovana, (ne)socijalizovana... i koja su uprkos svemu – više manje zlatna.
Mi njima dugujemo detinjstvo, mladost, patike, letovanja, obrazovanje, lektiru, kulturu(makar deo one kakvu smo mi imali), zdravstvenu zaštitu i prevenciju kroz voće, povrće, i malo mesa... Dok se mi dogovaramo kako ćemo da u potrošačku korpu ubacimo koji gram šuplje kosti za supu, oni su u međuvremenu odrasli i postali svesni toga da su i sami meso koje se može unovčiti ovde-onde i onoliko koliko je kome Bog dao.
E to su ovih dana primetili i na javnom tv servisu i doveli stručne face koje, na moj užas, počinju da pljuju po sponzorušama i momcma koji izlaz iz bede vide u sportu; dakle po onima koji prodaju jedino što imaju i što nismo mogli da im nacionalizujemo. Jeste – prodaju svoje meso. Mlado meso, na užas svih starkelja. I sigurno neće dopustiti da se to meso ponovo stavlja u službu topovske hrane.
Dok se ovi u Skupštini bave ratom koji su izgubili i to tako kao da se pripremaju za neki sledeći, budući izvođaci tih ratova im jasno poručuju da između potrošačkih korpi regruta i topova postoji upravo proporcionalna veza.
E, ta proporcija je suština mog amandmana.
