Izvor: B92, 20.Feb.2008, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRIVE-BY TRUCKERS
Brighter Than Creation’s Dark (New West, 2008)
Tokom 2007. godine, nakon što je Džejson Izbel je napustio grupu, Drive-by Truckers kreću na poluakustičnu turneju nazvanu The Dirt Underneath, da bi zatim nastupili kao prateći bend na ploči Scene of the Crime Beti Lavet, koja je odlično prošla na godišnjim listama. Pridružuje im se gitarista Džon Nef (i ranije je svirao sa njima), čiji pedal stil u mnogome obeležava zvuk novog albuma. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Sa bendom nastupa i južnjački veteran Spuner Oldem, koji je godinama svirao sa ocem Patersona Huda, Dejvidom Hudom. Drive-by Truckers mu posvećuju ovu ploču.
Elem, Brighter Than Creation’s Dark sadrži 19 pesama i oko 75 minuta muzike, i po svim kriterijumima predstavlja izuzetan album. Već sada se spekuliše da smo možda dobili najbolju ploču u 2008. godini. Pesme su plod tri autora. Pored Patersona Huda i Majka Kulija, prvi put kao autorka pojavljuje se basistkinja (i Izbelova bivša supruga) Šona Taker. Ispostavlja se da je u tome jako dobra. Njene tri pesme sadrže vrlo prepoznatljiv emotivni naboj. Što se opšte zvučne slike tiče, Drive-by Truckers se udaljavaju od paradigme južnjačkog roka i približavaju kantriju. Postoji i nekoliko tvrđih pesama, koje se ne uklapaju u ovu koncepciju (pre svega Hudova That Man I Shot). Kulijeve pesme, još više od Hudovih, bliske su amerikana i kantri zvuku. U tom smislu, Lisa’s Birthday, kao žanrovski najčistija pesma na albumu, predstavlja moj lični favorit. Ova akustična stvar, kojoj glavni kvalitet daje Nefov pedal stil, perfektni je kantri, sa izvesnom dozom južnjačkog uvrnuća (Lisa’s had more birthdays than there are sad country songs).
Tematski, međutim, stvari stoje nešto drukčije. Pesme variraju od onih sa gotovo epskom širinom do vinjeta. Neke imaju društvenu tematiku, i u njima Paterson Hud ispoljava svoje nezadovoljstvo američkom spoljnom politikom. Reč je o That Man I Shot i The Home Front, koje se, prva vrlo ekspresivno a druga nešto posrednije, bave ratom u Iraku. Na donekle drukčiji način, angažovana pesma je i Kulijeva Self Destructive Zones. Rokenrol mitom bavi se Hudova The Monument Valley, koja predstavlja omaž Džonu Fordu. Ostale uglavnom tretiraju privatnu tematiku. U njima do izražaja dolaze razni aspekti života na američkom Jugu, koji su prikazani tako da u mnogome podsećaju na ono što se može pročitati u knjizi Fleneri O’Konor Teško je naći dobrog čoveka. Tako uvodna Two Daughters and the Beautiful Wife, sa jakim kantri nabojem (Kulijev bendžo i Nefov pedal stil) govori o, kako nas obaveštava Paterson Hud, stvarnom događaju – ubistvu čitave jedne porodice u spostvenoj kući. Ovaj tragični događaj sagledan je iz perspektive tradicionalnih hrišćanskih predstava o zagrobnom životu. No, dok se ovde religija još može shvatiti kao način za sublimaciju zastrašujućih životnih činjenica, u drugim pesmama ona ima nešto drukčiji status. Specifičan odnos prema veri u prostorima o kojima pevaju Drive-by Truckers i njen uticaj na svakodnevni život vidljiv je u The Righteous Path (I don’t know God but I fear his wrath). Alkohol kao sredstvo bez kojeg se ne može suočiti sa životom tema je pesme Daddy Needs a Drink, koja zvuči kao južnjačka verzija I Drink od Meri Gošej. Kulijeva Bob je o sredovečnom tipu patološki vezanom za ostarelu majku (Robert ain’t exactly scared of women / he’s only got his own way of living). Izolovanost, samodovoljnost, verska zatucanost glavne su komponente života o kojem Drive-by Truckers pevaju. Tematika pesama, dakle, velikim delom odgovara onome što se naziva južnjačka gotika.
Za kraj, napomena o okolnosti koja možda prva pada na um kada slušamo ovu ploču. Treba, naime, naglasiti da napred navedene informacije o broju pesama i dužini nisu tek uzgredni podaci, već predstavljaju važnu strukturalnu komponentu albuma. Velika dužina i međusobna raznolikost pesama činioci su njegove specifične fizionomije. Otuda mi se izrečene zamerke koje govore o njegovoj nekoherentnosti, i po kojima je šest ili sedam pesama tu samo da bi popunile mesto, ne čine opravdanim. Uprkos svoj šarolikosti, ovaj album meni sasvim dobro funkcioniše kao celina. Ne znam šta vi mislite. Sam Paterson Hud tvrdi da je ovo možda najeklektičnija njihova ploča i upoređuje je sa slagalicom. Upravo tako, ona je sastavljena od 19 u velikoj meri heterogenih elemenata, ali kada se radi o ovakvim pesmama i ovakvim autorima, to ni malo ne remeti njenu celovitost.
