Izvor: Blic, 01.Sep.2015, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DINA, DA LI ME VOLIŠ Zoran Radmilović u prvom licu
Tri decenije nakon smrti legendarni glumac Zoran Radmilović i dalje živi u kultnim filmovima i snimljenim pozorišnim predstavama, a uskoro će se pojaviti i u knjizi, i to u prvom licu.
Mladi pisac Dušan Stojanović (30) predstavio je Zorana u delu "Život iza zavese" iz sasvim drugog, do sada nepoznatog ugla, na odobravanje Zoranovih kolega Gorana Sultanovića, Svetlane Bojković i ćerke Ane. Stojanoviću je ovo prva knjiga u prozi, pošto je pre pet godina već izdao zbirku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pesama "Balkanski rokenrol". Iako nije imao ni godinu dana kada je Zoran preminuo, odlučio je da napiše knjigu baš o njemu.
- Želeo sam ovom knjigom da osvestim jedan prećutni deo Zoranove ličnosti, sa
namerom da spoznamo koliko borbe, odricanja i posvećenosti, naročito nje, stoji iza neke Zoranove uloge, kojoj se recimo mi smejemo. Jer verujem da nama danas najviše nedostaje posvećenosti - ističe Stojanović.
Koliko god pisanje o legendarnom glumcu bilo hrabar poduhvat, još je krupniji zalogaj kazivanje o njemu iz prvog, Zoranovog lica.
- Nije to bila svesna odluka, više je došlo kao osećaj neki, da je to jedini ispravan način. Možda je pomalo i bezobrazluk. Ali verujem da baš tako treba. Da se tim govorom iz prvog lica prevazilazi ona uštogljena otuđenost i otupelost. Velika je odgovornost baviti se životom tako značajnog umetnika u svom narodu. I prirodno, osećao sam obavezu prema njegovoj porodici, prijateljima, kolegama i publici da Zorana predstavim što je više moguće autentično. Sećam se da sam stalno tražio i težio tome da sve bude iskreno, čisto i dobro. Zato je za sakupljanje građe bilo potrebno skoro pet godina, dok je sam proces pisanja trajao možda par nedelja. Prosto, bilo je potrebno da se sklope svi fragmenti - kaže Stojanović.
Goran Sultanović, Zoranov kolega, kaže da je Stojanovićev uspeo da uradi neverovatnu stvar.
- Uspeo je da uradi neverovatnu stvar, a to je da sam mu poverovao kako je stvarno pričao sa Zoranom. Dušan je iskopao detalje iz njegovog privatnog života o kojima je malo ko znao, čak i njegovi najbliži prijatelji. To su te njegove životne dileme koje su u potpunosti predstavljene u knjizi - objašnjava Sultanović.
Svetlana Ceca Bojković dodaje da je zadivljena koliko je Dušan pronikao u slojeve Zoranove ličnosti.
- Duboko u njegovo umetničko biće, koristeći Zoranov jezik tako da mi koji smo ga poznavali poverujemo, bez rezerve, da je to zaista sam Zoran govorio. Dušan nije stigao da upozna Zorana uživo i utoliko je njegovo delo koje otkriva Zorana kao ranjivo, stidljivo i dubokomisleće ljudsko biće - uzbudljivije. Verujem da bi Zoran bio ovom knjigom duboko dirnut, čak do suza, koje je uvek skrivao svojim humorom, pa bi rekao: „Mali, s...š, ali, dobro, nek ti bude! - kaže Ceca Bojković.
Razgovor Zorana i supruge Dine iz knjige "Život iza zavese"
- Dina, je l’ spavaš?
- Mhm...
Uđem unutra i sednem na ivicu kreveta:
- Dinice, šta misliš da otputujemo negde?
- Ne mislim, Zorane, spava mi se.
Šta je? Opet Radovan, večeras?
- Razmišljao sam nešto, imamo parice, nismo gladni. Ajde malo da bežimo.
Pridigla se i sela uz naslon kreveta, podmetnuvši jastuk iza leđa.
- Pa gde da bežimo, Zorane?
- Ne znam, bilo gde. Eto, Anica je u Cavtatu, mogli bismo i mi da otputujemo negde, neko mesto u kom niko za nas nije čuo. Malo samo, par meseci. Šta kažeš?
- Kažem da si najzad potpuno podetinjio. Mator čovek beži u nepoznatom pravcu.
- Dobro, ako nećeš, u redu. Hajde, onda, kaži im bar večeras, kad budu zvali, da nisam tu.
- Neću.
Kako je to rekla, vratila se u prvobitni položaj i okrenula na drugu stranu.
- Znači nije ti više stalo do mene?
- Daj, Zorane, ne lupaj. Proći će te do večeras, kao i svaki put.
- Proći će, hoće, sve jednom prođe.
- Tako je, a sad me pusti da spavam...
- Dina... Je l’ me voliš?
- Volim te.
- Čuvaj našu Anu...
- Dina, je l’ me voliš?
- Volim te, Zorane!
- Dina, hrani našu Anicu...
- Dina, je l’ me voliš?
- Volim! ... Šta je s tobom?
- Ništa, Dinice. Čuvaj nam dete.
Okrenula se meni i pridigla oslonivši se na lakat.
- Jesi li dobro?
- Dobro.
- Baš?
- Baš! - Spavaj ti, idem ja.
