Izvor: Blic, 09.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvena formula rođena iz ljubavi
Čuvena formula rođena iz ljubavi
Da se krenulo u stvaranje filmske priče o Milevi Marić-Ajnštajn 'Senka', zbog simbolike ili ko zna čega, objavljeno je u 'Vremeplovu'. Naime, u tom simpatičnom novosadskom kafeu održana je konferencija za novinare koja je počela kada je Anica Dobra, kao Mileva Marić-Ajnštajn, ušetala s izrazom svojevrsne tajanstvenosti koju ćemo imati prilike da vidimo i kasnije tokom snimanja prvih scena.
Reditelj Miloš Jovanović upoznao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je novinare sa ličnom kartom filma: scenario je napisala Aleksandra Pleskonjić, obuhvaćen je ceo Milevin život, od detinjstva do smrti, snimaće se, osim na ovim prostorima, i u Mađarskoj, Češkoj, Nemačkoj, a u film su uključene i umetničke ekipe iz tih zemalja. Snimanje će trajati oko godinu i po dana, a premijera se očekuje na proleće 2007. godine. Osim Anice Dobre, glumačku ekipu čine Jens Harcer u ulozi mlađeg sina, Matijaš Švajghefer u ulozi Ajnštajna (nije bio na konferenciji za štampu) za koga kažu da je jedan od najaktuelnijih i najboljih nemačkih glumaca. U ulozi Milevinog oca Miloša pojaviće se Radoje Čupić, u ulozi njene majke Gordana Đurđević, sestru Zorku igraće Aleksandra Pleskonjić, inače i pisac scenarija. Muziku potpisuje Vlatko Stefanovski, direktor fotografije je Jovan Milinov. Angažovan je i čuveni majstor za masku Robert Rebele, koji lice Anice Dobre treba da transformiše od devojčice do starice.
Prvi kadrovi
Iz 'Vremeplova' smo se preselili u biblioteku čuvene Karlovačke gimnazije gde će se Mileva 'u snoviđenju sresti sa sobom'. Dok dekorateri i ostali pripremaju scenu, Anica sedi na svojoj poziciji i raspituje se za formule koje će pred objektivom kamere ispisivati. Pali se rasveta, čuje se zujanje kamere i rediteljsko: 'Tišina, krećemo.' Anica sa blagim izrazom lica lupka penkalom po stolu, ispisuje nešto, zatim zabrinuto prstima pritiska čelo, pali lampu i počinje da prelistava neke svoje papire i knjige. Utom joj, da l’ iz knjiga il’ iz papira ispada slika Alberta Ajnštajna. Preko lica joj prelazi smešak, izraz nežnost i zadovoljstva... Gleda je netremice nekoliko trenutaka, potom se naslanja na sto i pada u san.
A pre ovih scena Anica Dobra nam je rekla da, iako film ima izrazito zahtevne ideje, po njenom uverenju ljudi su u suštini slični bez obzira na to u kom veku žive. 'Nastojaću da naglasim Milevinu ljudskost, njenu čistu ljubav ali i životnu vedrinu. Zanatski ovo jeste koliko lep, toliko i težak zadatak. Pomenimo samo da za scenu Milene u starosti imam pet sati šminkanja, dva sata skidanja šminke (što je bezmalo jedan radni dan), a tek između toga treba da se bavim glumom.'
Nema nauke bez ljubavi
'Ovaj film nije istorijska čitanka, ne bavi se faktografijom', kaže za 'Blic' reditelj Miloš Jovanović. 'U suštini, i pored sve priče o Albertu, malo je pravih podataka o Milevi Ajnštajn. Kao da je svesno čuvala tajnu ko je i šta je. ‘Senka’ će verovatno biti jedan od mnogih bezuspešnih pokušaja odgonetanja šta je to ljubav, ali biće sasvim sigurno potvrda njene odluke da ne ostavi za sobom faktografiju. Jer da je ona htela da se zna koliki je njen doprinos Albertovom delu - znalo bi se. Vidite, 1905. oni su završili tri važna rada, jedan od njih je i postavka čuvene teorije relativiteta, 1917. su se razveli, 1921. on je dobio Nobelovu nagradu, a ona je umrla 1948. Dakle, mogla je, da je htela, ostaviti oporuke. No, očito da joj to nije bilo važno. I ovaj film gradimo iz tog ugla - njoj su bili bitni ljubav i stvaranje. U scenariju mi to rešavamo tako što joj Albert nakon nekih radova nudi da se potpiše, međutim, ona to odbija obrazlažući da je dovoljan njegov potpis i kaže: ‘Potpisao si ti, Ajnštajn, a to znači jedna stena’. Njoj je bilo bitno da je sve što je napravljeno učinjeno iz čiste ljubavi. Kad više nije bilo ljubavi, nije bilo ni stvaranja. Tada je svoju ogromnu energiju usmerila ka deci. I to je fokus kroz koji mi stvaramo priču o Milevi Marić-Ajnštajn, od detinjstva do smrti.'
Reditelj Jovanović veruje da film veoma korespondira sa vremenom u kome živimo: '‘Senka’ govori i o značaju kvalitetnog obrazovanja, o jednakosti među polovima, otvara i pitanje polne diskriminacije, ali pre svega podseća na strahovitu moć i lepotu koju ima ljubav.' Tatjana Nježić
