Izvor: Blic, 20.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćutnja
Ćutnja
Pritisak na medije u vezi sa kampanjama za lokalne izbore i, posebno, gradonačelnika Beograda prevazišao je ne samo granice dobrog ukusa već, povremeno, zdravog razuma. Pomama za reklamiranjem ljudi, od kojih većina – što je posle bezbrojnih TV dokaza očiglednije nego ikad – nije sigurna ni zašto je na ovom svetu, a kamoli u politici, pretvorila se u zasebnu medijsku kategoriju, koja u vreme predizbornih kampanja, poput najezde skakavaca, uništava sve što joj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se nađe na putu. Nemoguće je, u finalnom bilansu, ne izvesti najmanje dva značajna zaključka. Jedan se odnosi na besomučno, zapenjeno trošenje novca, koji se u siromašnim, gladnim i, još uvek, nesrećnim zemljama, može potrošiti na neuporedivo korisniji način, pa odsustvo stroge kontrole medijskog vremena posvećenog reklamiranju kandidata u najmanju ruku deluje nemoralno.
Drugi zaključak upućuje na ozbiljnu opasnost, koja, kao i sve ozbiljne opasnosti, u početku ne deluje previše ozbiljno. Reč je o tome da se, u vladajućim uslovima, sa odgovarajućom količinom novca može kupiti dovoljno medijskog vremena da se ostvari konkretan uticaj na promenu svesti gledalačko/biračkog tela i njeno preusmeravanje u bilo kom željenom pravcu. Kad kažem 'bilo kom' onda tačno to i mislim. Tek kad ovakve opasnosti budu eliminisane u startu, kad se na televiziji u pomenutom, ali i drugim kontekstima, budu pojavljivali samo ljudi koji zaista imaju nešto da kažu, kad, dakle, program bude više podsećao na predizbornu ćutnju nego na predizbornu histeriju, moći ćemo, možda, da razmišljamo o uzdizanju od efemernog i bahatog do razboritog i relevantnog.
Sudbinsko opredeljenje
Sara Kejn: 'Očišćeni', režija: Kšištof Varlikovksi, Poljska
Niz brutalnih slika spakovanih u celinu čiji je zajednički imenitelj zlo, čine svet dramatičarke Sare Kejn sa kojom se naša pozorišna javnost prvi put srela na ovom 38. Bitefu. Pri tom, istraživanje zla kao osnovne odlike ljudske vrste ostvareno je u svetu homseksualnih odnosa. Taj podatak je bitan zbog toga što je sudbina glavnih junaka zamenjena njihovim seksualnim opredeljenjem i obrnuto. Dakle, ova priča o dvojici ljubavnika do smrti, sestri koja traži izgubljenog brata i želi da promeni pol, o doktoru koji seje smrt iz konceptualnih razloga, svoju opštost (dramsku potentnost) traži isključivo u kreiranju slika zla. Osnovna namera Kšištofa Varlikovskog, koju sam ističe, bila je izazivanje reakcija. Prenoseći svet slavne spisateljice na scenu definisanu kao labaratorija smrti nekog od brojnih nacističkih logora u Poljskoj iz drugog svetskog rata, i stiluzijući brutalnost do krajnjih granica, reditelj majstorski razdvaja brutalnost od slike_arhiva o njoj, omogućivši na taj način razgovor o zlu kao takvom. Osnovna karakteristika ove predstave, međutim, sastoji u tome što je sama slika bila toliko 'jaka' da je ugrozila osnovnu temu.
Zašto?
'Psihoza i i smrt autora: Algoritam - Yu03/04.13', režija Bojan Đorđev, SCG
Četvrta Bitefova predstava, najavljena kao svetska premijera digitalnog teatra, izazvala je samo jednu dilemu - zašto je uvrštena u zvaničan proram festivala. Ova 'predstava' je zapravo javno čitanje komada, uz poklon pogled na monitor sa crtežima. Kada je reč o 'interaktivnosti', onda smo u očiglednom nesporazumu šta taj pojam znači. Ona se ovde svodi na mogućnost glasanja. Živela video igra 'Doom'.
