Izvor: B92, 08.Maj.2015, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudovišta u umetnosti
Germanski nacionalni muzej u Nirnbergu izložbom "Čudovišta, fantastični svet slika između horora i komedije" objedinio je pokušaje umetnika da dočaraju ono najstrašnije u ljudskom biću.
Budući da su ljudi oduvek bili fascinirani čudovištima i demonima, u svakoj kulturi je strah bio lajtmotiv za mnoga dela - u grčkoj mitologiji je, na primer, bilo zmajeva, dok su u srednjem veku čudovišta predstavljala oličenje zla.
Germanski nacionalni muzej u Nirnbergu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je pokušao izložbom da ilustruje ljudsku fascinaciju tim "zlim" svetom, prenosi Dojče vele i izdvaja najzanimljivije segmente ove postavke.
Među izloženim delima je skulptura grčkog junaka koji se bori protiv aždaje. Grčki junak Herakle dobio je zadatak da donese zlatne jabuke iz Hesperidinog vrta, koje omogućavaju večnu mladost, ali je čarobno jabukovo drvo štitila je višeglava aždaja (prema legendi stoglava). Skulptura pokazuje Heraklovu borbu sa čudovištem koja ne izgleda toliko zastrašujuće, kao što "zvuči" u priči.
Posetioci imaju priliku i da vide zaslepljujuće lepu Meduzu, koja je u antičkoj Grčkoj važila za jednu od najlepših žena da je čak i bog mora Posejdon padao na kolena pred njom. Međutim, ljubomorna Atena, boginja mudrosti, začarala je Meduzu i pretvorila je u čudovište sa kosom punom zmija, a svako ko bi je pogledao pretvarao bi se u kamen.
Svoje mesto na izložbi dobila je i jedna od ilustracija Himere, čudovišta sa tri glave lavljom, kozjom i zmijskom. Postoje i druge ilustracije ovog bića, kao i druga tumačenja njegovog izleda. Na primer, Homer je u Ilijadi Himeru opisao kao čudovište sa kozjim telo, zmajskim repom i lavljom glavom.
Jedan od zastrašujućih motiva su i zmajevi, koji su u legendama gotovo uvek imali ulogu stvorenja koja stvaraju haos i bili su oličenje zla. Borba sa zmajevima poveravana je velikim herojima, od Herakla preko Zigfrida do Svetog Georgija.
U Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu izložene su figure i slike koje prikazuju borbe zmaja i Svetog Georgija, kao i zmaja i Jasona, vođe Argonauta, heroja u godinama pre Trojanskog rata koji je tragao za zlatnim runom koje je danju i noću čuvao zmaj.
O zmajevima se neretko govorilo i kao o čuvarima, a tek u 19. veku objavljene su prve priče za decu, u kojima su zmajevi bili "dobri", dok u kineskoj kulturi ovo biće tradicionalno donosi sreću.
Tu su i aždaje. Na jednoj od slika prikazana je Sveta Margaretia, čije je postojanje kroz istoriju dovođeno u pitanje, a za koju hrišćani veruju da je bila surovo mučena.
Ona je tokom zarobljeništva pakao doživela kao aždaju, koju je savladala pomoću svetog krsta.
Umetnici su "demonizovali" i Martina Lutera - reformatora Katoličke crkve, koji je za mnoge vernike predstavljao "trn u oku". Mnogi su ga zbog njegovih namera ismejavali i objavljivali satirične ilustracije (u 16. i 17. veku). Na izložbi je predstavljena slika na kojoj se vidi Luter kako jaše čudoviše, uputivši se ka paklu.
Karikature su, kako podseća Dojče vele, u tadašnje vreme bile deo katoličke i protestantske propagande.
"Knjiga čuda" ilustruje kako su ljudi u 16. veku doživljavali apokalipsu. Na ilustracijama se mogu videti aždaje i ostala čudovišta, vatra koja poput kiše lije sa neba, poplave, neobična stvorenja i drugi priodni i nebeski znaci koji ilustruju apokalipsu.
U Muzeju u Nirnbergu prostor je dobio i nemački nemi film Nosferatu, koji je prikazivan u bioskopima davne 1922. godine, a koji su gledaoci nakon strahota preživljenih u Prvom svetskom ratu doživeli kao sasvim novu formu užasa. Ovaj film važi za jedno od prvih horor filmskih ostvarenja u svetu
