Izvor: Blic, 17.Maj.2015, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crven ban: Kako su oživele skaredne pesme
Vuk Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa, prilježno je skupljao i erotsku narodnu poeziju, ali za života nije video to izdanje. Prošle su četiri decenije otkad su Vukove „skaredne“ pesme prvi put štampane.
- Vuk u Beču 1814. godine, na nagovor rođake Savke Živković, odlučuje da prikuplja i tzv. ženske pesme, pesme u kojima su bezobrazne reči - kaže Ljiljana Simić, urednica Vukovog čitališta.
U „Osobite pesme“, kako ih je Vuk zvao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ušle su sramotne reči, onako kako se govore u narodu. Stihovi su pevani i kazivani na mobama, na poselima, u posebnim obrednim kontekstima i drugim prilikama. Lascivne reči koje se tiču seksualnih odnosa, kako je to narod imenovao, Vuk je uneo i u prvi rečnik (1818).
Najbolje mesto za selo
Ajde selo da selimo!
Gdi ćemo ga naseliti?
Međ’ obrve devojačke.
Tu ne može selo biti:
Nema šume, nema vode,
Nema zemlje za oranje!
Ajde selo da selimo!
Gdi ćemo ga naseliti?
Među dojke devojačke.
Tu ne može selo biti:
Nema šume, nema vode,
Nema zemlje za oranje!
Ajde selo da selimo!
Gdi ćemo ga naseliti?
Među noge devojačke.
Ta tu može selo biti:
Ima šume, ima vode,
Ima zemlje za oranje!
- Zbog toga je njegov rečnik bio napadan, dobrim delom i uništen, a podsetimo, sve je to bio i povod mitropolitu Stratimiroviću da baci anatemu na Vukovo delo. Naravno, bio je to otpor Vukovoj reformi jezika i pravopisa. Verovatno poučen iskustvom sa štampanjem prvog rečnika, Vuk je odlučio da određeno usmeno narodno stvaralaštvo ostavi za druga vremena - kaže mr Ljubomir Milutinović, upravnik Vukove zadužbine.
„Škakljive“ pesme koje je zabeležio pronađene su u Arhivu SANU, a tek 1974. akademija objavljuje pet knjiga Srpskih narodnih pjesama iz neobjavljenih Karadžićevih rukopisa.
- Prve četiri knjige sadrže lirske i epske pesme. Reč je najvećim delom o lošijim pesmama koje Vuk nije hteo da unese u antologijski izbor - navodi dr Miodrag Maticki, predsednik Skupštine Vukove zadužbine.
Momak i devojka
„O đevojko, visoka planino,
Ja umrijeh,
ne uspeh se na te!“
„Vaj, junače, orahovi lade,
I ja umrih, ne legoh poda te!“
„Oj đevojko, l’jepa li si stuka,
Da ti nije pod košuljom muka?
Zovi mene,
tvoga vjernog druga,
Da ćeramo u dubravi vuka!“
Peta knjiga sadrži „Osobite pjesme i poskočice“. Objavljena je u tiražu od 500 primeraka, sa naznačenom napomenom: „Samo za naučnu upotrebu“. Pet godina kasnije „Prosveta“, bez dozvole SANU, objavljuje knjigu „Crveni ban. Erotske narodne pesme“ (izabrao i priredio Blagoje Jastrebić). Jastrebić u pogovoru, između ostalog, piše da se i u radu na ovoj knjizi može primetiti Vukova sistematičnost. „Pažljivo su praćeni tematski nizovi, uočavane varijante, gde prestaje prava umetnička snaga...“
Jastrebić zaključuje da „nema razloga da ih ne primimo onakvim kakve one jesu: bez stida i zazora“.
Dobročinstvo
Da j’ u mene šta je u đevojke /Ja bi svakom dobro učinio / Ponajviše staru i nejaku.
Opet devojci
Oj, đevojko, vruća vareniko / Umrijeću, ne udrobi u te!
Mrsne priče
U Vukovoj zaostavštini je i na desetine pripovedaka lascivne sadržine. Fridrih Kraus je u svom godišnjaku objavio u Lajpcigu zbirku tih pripovedaka u periodu od 1904. do 1913. Prosveta je 1974. izdala knjigu „Mrsne priče. Erotska, sodomijska i skatološka narodna proza“. Dušan Ivanić je priredio i izabrao priče iz Krausove knjige.
