Izvor: Politika, 06.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek od gvožđa i mermera
Jedan od ovogodišnjih „evropskih oskara” – statueta EFA, prema odluci kritičara, odlazi u ruke legendarnom poljskom reditelju Andžeju Vajdi
„Za nas kritičare velika je čast i zadovoljstvo da odamo počast i ukažemo ogromno poštovanje Andžeju Vajdi, koji je „pisao” istoriju evropskog filma već sa svojim prvim delima, filmovima „Generacija”, „Kanal”, „Pepeo i dijamanti” i koji je uticao na generacije filmskih stvaralaca”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << piše u obrazloženju Međunarodne federacije filmskih kritičara Fipresci, kojim se obelodanjuje da će jedna od ovogodišnjih nagrada EFA– Evropske akademije za film, prema odluci kritičara, pripasti legendarnom poljskom reditelju i to za njegov poslednji film „Tatarak”.
Velika većina članova kritičarske federacije složili su se u jednom – ovaj Vajdin film nikako nije ono što bi se moglo nazvati poznijim rediteljskim stvaralaštvom već, naprotiv, filmom mladalačkog duha sa kojim reditelj na rizičan i hrabar način otvara nove i veoma lične perspektive evropskog autorskog filma današnjice.
Film „Tatarak” (trska), 83-godišnji Vajda predstavio je na ovogodišnjem Berlinskom festivalu, na kojem je osvojio i jednu od nagrada. Reč je o intimističkoj, nežnoj i potresnoj drami o svođenju životnog bilansa, umiranju i samoj smrti.
Postupkom filma u filmu, Vajda u dve paralelne ispovesti nudi prozno-oproštajni monolog njegove glumačke muze Kristine Jande od supruga i vernog Vajdinog snimatelja i prijatelja Edvarda Klosinjskog, ali i priču o snimanju filma „Tatarak”prema istoimenoj kratkoj priči Jaroslava Ivaskijeviča, u kojem Janda igra tragičnu heroinu. Zaplet filma, prizori procesa snimanja filmskog dela i lična drama glumice, međusobno se tematski prepliću, zatvarajući krug jednog ljudskog veka i velike tuge.
Andžej Vajda će prisustvovati predstojećoj, 22. ceremoniji dodela „evropskih oskara” 12. decembra u Bohumu i lično primiti nagradu. Biće to i sjajna prilika za podsećanje i na njegovo sveukupno stvaralaštvo, započeto još 1955. godine filmom „Generacija” u kojem se kao glumac pojavljuje i Roman Polanski, a zaokruženo njegovim poslednjim delima „Katin” i „Tatarak”.
Od prvog do poslednjeg filma, uključujući tu i kultne filmove „Čovek od mermera”, „Bez anestezije”, „Dirigenta” i „Čoveka od gvožđa”, Vajdin stil je krasio takozvani subjektivni realizam. Stvorio je snažan autorski pristup savremenim temama, opredelivši se za upečatljivu vizuelnost s kojom je iz svojih priča izvlačio maksimum i u psihološkom smislu, upućujući gledaoce na dalje razmišljanje a ljubitelje filma širom sveta i žestoke polemike.
Vajda je bio i ostao uzor stvaralačke hrabrosti, doslednosti i odanosti misiji filmskog stvaraoca, o čemu svedoči i njegov poslednji film. Angažovani humanista i pesnik, i rodoljub i kosmopolita, neprestano istražuje ljudske duše u istorijskim turbulencijama, ostajući privržen načelima estetike ali i ljudske istinoljubivosti.
Za svoje filmove, od 1955. godine do danas, Vajda je osvajao brojne filmske nagrade. Nikada Oskara, osim počasnog 2000. godine. „Evropski oskar” 2009. za film „Tatarak” i zato je prava stvar. Odlazi u ruke živoj filmskoj legendi čija karijera još uvek nije na zalasku. Naprotiv, Vajda najavljuje novi projekat i za 2010. godinu.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 07/12/2009]
