Izvor: Blic, 26.Dec.2008, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je rušio zablude
Britanski dramski pisac i nobelovac Harold Pinter preminuo je 24. decembra, na Badnje veče u 79. godini od posledica raka jetre. Pinter je napisao više od 30 drama, uključujući drame „Soba”, „Nastojnik”, „Povratak”, „Ničija zemlja”, „Stara vremena”, „Rođendan”, „Vreme zabave”, „Mesečina”, „Stanica Viktorija”, „Gorštački jezik” i mnoge druge, kao i scenarije za brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << filmove, između ostalog za čuveni film „Žena francuskog poručnika”.
Njegova druga supruga lejdi Antonija Frejzer izjavila je za „Gardijan”: „Bio je divan i bila sam počastvovana što sam živela s njim preko 33 godine.” Početkom meseca Pinter je trebalo da primi titulu počasnog člana „Centralne škole govora i drame” u Londonu, ali ga je bolest u tome sprečila.
Kreativni direktor Bi-Bi-Sija Alen Jentob je izjavio: „On je jedinstvena pojava u britanskom teatru. On dominira pozorišnom scenom još od '50-ih godina prošlog veka.”
Kritičar „Sandi telegrafa” Tim Voker ističe: „Bio je to čovek čije drame imaju dugačke periode tišine, s likovima koji često nikuda ne idu, kao u stvarnom životu. On je uneo stvarnost u naš posao.”
Pinter se okušao i kao pisac, pesnik, dramaturg i reditelj, ali je isto tako bio poznat po svojim levičarskim političkim pogledima i oštroj kritici na račun politike Sjedinjenih Država i Velike Britanije. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2005, a u obrazloženju se ističe da „otkriva bezdane u svakodnevnim pričama”, kao i da je „vratio pozorište na osnovne elemente: zatvoren prostor i nepredvidiv dijalog, gde ljudi zavise jedni od drugih, a varke se ruše.”
Pinteru je 2002. postavljena dijagnoza raka jednjaka. Tri godine kasnije javno je rekao da prestaje da piše za pozorište da bi se posvetio političkom radu. Kao autor drama „Nastojnik” i „Povratak”, Harold Pinter je bio jedan od najuticajnijih dramskih pisaca savremenog doba. Van pozorišta, njegovi stavovi i politički pogledi bili su podjednako radikalni. Izvršio je ogroman uticaj na čitavu jednu generaciju britanskih dramskih pisaca. Pridev „pinterovski” (označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost) skovan je još davne 1960. i unet je u slavni Oksfordski rečnik engleskog jezika.
Rođen je 10. oktobra 1930. u Hakniju, londonskom Ist Endu. Kada su „Nastojnik”, „Povratak” i „Izdaja” počeli da se izvode na sceni, Pinter je već bio slavljen i prihvaćen kao veliki talenat savremenog teatra. Neke njegove drame su prenete na veliko platno, a njegovi scenariji za „Ženu francuskog poručnika” i „Izdaju” doneli su mu nominacije za „Oskara”.
Izjave Harolda Pintera su bile podjednako značajne kao reči koje je stavljao u usta svojih junaka. Posebno oštro osuđivao je NATO bombardovanje Srbije i invaziju američkih i britanskih snaga na Avganistan i Irak. Povodom uručivanja Nobelove nagrade, on je izjavio: „Zločini Sjedinjenih Država su bili sistematični, konstantni, okrutni, nemilosrdni, ali je malo ljudi o njima govorilo.”
Nije mnogo govorio o svom neuspelom prvom braku, o smrti bivše supruge alkoholičarke i razlazu sa sinom. Kao kod njegovih junaka, patnje samog pisca su se ogledale u njegovom ćutanju.
Budući teško bolestan, nije mogao lično da primi Nobelovu nagradu 2005. pa je održao govor putem video-linka sedeći u invalidskim kolicima, s ćebetom preko krila. Tada je ponovio zahtev da se Bušu i Bleru sudi za razne zločine počinjene u Iraku. „Kad se pogledamo u ogledalo”, rekao je on, „mislimo da je slika koju vidimo verna. Ali, pomerimo li se samo milimetar, slika se menja. Mi, zapravo, gledamo beskrajne odraze. Ali pisac ponekad mora da razbije ogledalo, jer s druge strane tog ogledala istina nam zuri pravo u lice.”
Iako su kritičari analizirali njegova dela do najsitnijih detalja, on sam je mrzeo preterano tumačenje svojih radova. „Ne mogu da rezimiram nijednu moju dramu. To se desilo, to su rekli, to su uradili. I ja imam trenutke neraspoloženja kao svako drugi, ali moj život pisca se jednostavno može opisati kao život ispunjen uzbuđenjem, izazovima i uživanjem.”
Harold Pinter i Srbija
Harold Pinter bio je na kraju 20. veka neka vrsta savesti zapadnog sveta i glas razuma u ratnohuškačkoj atmosferi koju su svetske sile stvorile zbog svojih imperijalnih ciljeva. Ovaj pisac hrabro je napao američko-britansku alijansu povodom bombardovanja Srbije 1999. godine. Na tu temu snimio je odličan dokumentarac koji je prikazan u Domu omladine u Beogradu iste godine.
Govoreći o tom periodu, rekao je: ”Tvrdim da bombardovanje srpskih civila nije nimalo slučajno, već namerno terorisanje nevinog naroda. Velike količine eksploziva bačene na Srbiju nanele su ogromne štete nenadoknadivoj kulturnoj baštini. To je psihotički vandalizam (...) Sramota me je što sam Britanac. Bler, Kuk i Robertson upustili su se u okrutna ubistva. Jedini cilj ove akcije uspostava američke dominacije u Evropi i pretvaranje Kosova u američku koloniju.... Ja bih svakako rekao da Klintona i Blera smatram zločincima”.
Prva drama Harolda Pintera "Povratak” u našem pozorištu izvedena je u ”Ateljeu 212” i to davne 1967. godine. Pinter je 2. novembra 2006. godine izabran za člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
