Izvor: B92, 18.Apr.2013, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je "pokrenuo" Nojevu barku
Reditelj Daren Aronofski nedavno je završio snimanje filma “Noje”. Na tom ostvarenju sarađivao je sa koreografom Andonisom Foniadakisom, koji ovih dana boravi u Srbiji kao gost Beogradskog festivala igre.
Film “Noje” (Noah) trebalo bi da stigne u svetske bioskope 2014. godine, kada ćemo videti kako izgleda čuvena biblijska priča u kojoj ovoga puta igra impresivna glumačka ekipa: Rasel Krou, Ema Votson, Dženifer Koneli, Entoni Hopkins...
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
“To je priča o Nojeu pripovedana na način na koji to Aronofski najbolje radi. Iako mislite da poznajete priču, postoji nekoliko zanimljivih obrta koje on vešto režira, sa posebnim akcentom na emocije likova”, otkriva Foniadakis u razgovoru za B92.
Ovaj čuveni grčki koreograf sarađivao je sa najvećim svetskim plesnim trupama, a u Srbiju je doputovao sa komadom “Svadba” koji je izveden 17. aprila u Madlenianumu, a za dan kasnije zakazano je izvođenje u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Odmah nakon toga, Foniadakis leti za SAD, ne bi li završio rad na filmu.
“Najveći deo snimanja je završen, ali je potrebno da dosnimimo još neke scene”, objašnjava Foniadakis, dodajući da se “Noje” u mnogo čemu razlikuje od prethodnog filma Aronofskog, nagrađivanog “Crnog Labuda”. “Ples nije toliko dominantan kao u ‘Crnom labudu’. Posebnu pažnju smo usmerili na pokrete i njihovu podudarnost sa karakterima junaka, kako bi time dodatno potvrdili njihove emocije, probleme, odluke. Odličili smo da zaista osmislimo na koji ćemo način, na simboličkom i estetstkom nivou, pokrenuti Nojevu barku i sve junake.”
Uprkos tome što nije reč o klasičnoj filmskoj, a naročito ne baletskoj koreografiji, reditelj je zahtevao koreografa među saradnicima.
“Pričali smo o svemu još na početku snimanja. Svidele su mu se moje vizije i započeli smo saradnju. Moj rad je bio veoma specifičan, veoma zahtevan, ali je sa njim zadovoljstvo raditi”, navodi Foniadakis.
Rad sa velikim zvezdama, kako tvrdi, nije predstavljao nikakav problem jer su u pitanju veliki profesionalci. Za njega je najveći problem predstavljalo uranjanje u filmski svet koji ne predstavlja deo njegove svakodnevice.
“Na filmu postoji posebna vizija, vreme i okruženje na setu je određeno i morate da ga poštujete. Izvesnu slobodu imali smo na početku rada, dok smo razgovarali o tome kako junaci treba da budu predstavljeni. Kada smo posle toga dobili scenario, to je bilo prvo ograničenje. Ali čak iako imate samo metar kvadratni slobode, to ne znači da u njemu ne možete da plešete kao da ste sami na nepreglednoj pozornici. Izazov je time znatno veći, ali i lepši”, priča Foniadakis.
Kako prenosi holivudski mediji, Biblija je ponovo ušla u svet filma na velika vrata, pa se u narednih nekoliko godina očekuju brojna ostvarenja sa biblijskim pričama. To Foniadakisa nimalo ne čudi jer smatra da je Biblija “bila, jeste i biće velika inspiracija umetnicima”.
“Pre svega, to je odlična priča koja ima sve što je potrebno: dramu, misteriju, sanjarenje čak i preispitivanje religije, u zavisnosti od toga kako je čitate. Razlika je u pristupu koji odaberete za svoje delo”, smatra on dodajući da, ako se i sam jednog dana odluči za neku od biblijskih tema, to će sigurno biti Apokalipsa.
Foniadakis je u Srbiju stigao sa plesnom trupom “Maggio Danza”, koja se domaćoj publici predstavlja sa tri komada. Jedan od njih je i “Svadba”, balet Igora Stravinskog za čiju je premijeru 1923. godine koreografiju radila Bronislava Nižinski.
“Želeo sam da odam počast, iz svog posebnog ugla, ruskoj tradiciji i onome što ja vidim u slovenskoj duši. S druge strane, želeo sam da odam počast i Bronislavi Nižinskoj koja je radila koreografiju za premijerno izvođenje ‘Svadbe’, sa prepoznatljivim art deko stilom i ostalim karakteristikama plesa koje su bile dominantne početkom dvadesetog veka”, tvrdi koreograf.
“Ta muzika je veličanstvena i od samog početka vas uzima za ruku i jednostavno vas dovlači na scenu. S obzirom na to da je na pozornici dvadesetak igrača i igračica, koji su svi beskrajno divni u svojim vrtlozima, trebalo je uskladiti sve pokrete sa, rekao bih, klasičnom muzikom i dati svemu tome savremeni pečat. Jer na kraju dana, ja sam savremeni koreograf i ne mogu da ostanem imun na sve što se dešava oko mene”, zaključuje Foniadakis.
