Izvor: Blic, 03.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek će biti isti i u novom veku
Čovek će biti isti i u novom veku
Budva Na konferenciji za novinare, u budvanskom hotelu 'Avala' predstavljen je reditelj Valerij Fokin, čijom je predstavom 'Vazdušni grad' (projekat napravljen za međunarodni letnji festival u Varni, koprodukcija Centra Mejerholjd iz Moskve, Teatra 'Globus' iz Novosibirska i pozorišta 'Stojan Bačvarov' iz Sofije), sinoć otvoren 14. festival Grad teatar. Jedan od najavangardnijih evropskih pozorišnih umetnika u ovom trenutku (beogradska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << publika poznaje ga sa BITEF-a, gde je pre dve godine za Kafkinu 'Metamorfozu' dobio veliki Gran pri festivala), govorio je o značaju međunarodnih projekata, prožimanju kultura i utopiji koju već decenijama žive istočni narodi, čime se bavi i njegova predstava.
Za mene je vrlo značajno da se geografske tačke približe, čak i fizički, da ljudi komuniciraju, razmene mišljenja, upoznaju drugačije tradicije i kulture, da pokažu jedni drugima svoj temperament, jer je to na kraju ovog milenijuma postalo neizbežno. Mislim da više ne možemo živeti kao stranci i da je već počelo stvaranje jedne globalne kulture. Aristofanov tekst po kome sam radio 'Vazdušni grad' kao međunarodni projekat, mogao je da mi posluži i za otvaranje tog pitanja, ali i za pitanje utopije ili iluzije koju žive istočni narodi. U mojoj predstavi avanturisti su dva čoveka Rus i Bugarin, koji grade neki izmišljen svet koji u realnosti ne može da se ostvari, i ta vrsta njihove tragedije data je kroz humor. Mogli bi, naravno, to da budu i Rus i Amerikanac, ili Amerikanac i Nemac, ali bi to onda već bila druga vrsta utopije, utopija Istok-Zapad ili Zapad-Zapad, a time se u ovoj drami nisam bavio. Nažalost, ja ne ipak ne mislim da pozorište ima tu moć da menja čoveka i da će on zbog umetnosti i teatra postati mnogo bolji, nego što je to danas. Menjaju se samo neki pojedinci, i na tom planu možemo računati samo na one retke, pojedinačne gestove. Čini mi se da će ovakav kakav je sada, čovek biti isti i u trećem milenijumu rekao je Fokin. Gr.T. Simfonijski orkestar RTS
Simfonijski orkestar RTS sa dirigentom Dejanom Savićem premijerno je izveo minimalistički 'Dual' Vladimira Tošića, delo koje stoji u potpunoj suprotnosti sa credom Janačeka (i tolikih drugih autora) da je u svetu muzike tako mnogo motiva i da ih ne treba ponavljati, nego uvek nove eksponirati. Melodijsko jezgro Tošićeve kompozicije svedeno je na osam taktova, pa otuda skromnost i melodija koje je moglo da podstakne.
Oba Šopenova koncerta koje je interpretirao pijanist Ljudmil Angelov ( prvi bugarski umetnik nagrađen na Šopenovom konkursu u Varšavi 1985.) bila su puna predivnih melodijskih tkanja u koje je sjajno uronio ovaj 39. godišnji umetnik (dvostruko stariji od kompozitora u vreme kada je ispisivao ove stranice). Klavirom je ispevao i čežnjivu liriku laganih stavova i briljantnu razigranost pasaža i figura okvirnih. Orkestar 'Dušan Skovran' i Aleksandar Serdar
Izvanredan umetnički doživljaj priredili su članovi Beogradskog gudačkog orkestra 'Dušan Skovran', potpomognuti izvrsnim duvačima, uglavnom članovima Beogradske filharmonije i čembalistkinjom Smiljkom Isaković sa svojim dirigentom Aleksandrom Pavlovićem i solistom jedinstvenim pijanistom Aleksandrom Serdarom. Posle Bahovog Adagia iz Tokate i fuge u C-duru, u Skovranovoj obradi, koja je njihov svojevrsni zaštitni znak predstavili su i retko izvođenu njegovu Prvu svitu u C-duru, sigurno pouzdano, stilski čisto.
U drugom delu programa pridružio im se pijanist Aleksandar Serdar da penušavoj orkestarski Mocartovog C-dur koncerta KV 467 (koji je svetsku slavu stekao filmom 'Dve ljubavi Elvire Madigan') doda još više nežnosti, prozračnosti i najsuptilnijih emocija. Sadržajniji i lepši pozdrav publici na početku leta nije se mogao ni zamisliti. Gordana Krajačić
.jpg)
