Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jun.2021, 17:21

Ćorović Butrić, Durman i Šajtinac dobitnici nagrada Zmajevih dečjih igara

Nagrada Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, u 2021. godini pripala je Vesni Ćorović Butrić, književnici i novinarki, saopštavaju iz ZDI.

Nagrada Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos popularisanju književnosti za decu, u 2021 godini dodeljena je Rastislavu Durmanu, književniku i prevodiocu, dok je Zmajev pesnički štap i čast da otvori 64. Junske programe Zmajevih dečjih igara 2021. godine, pripala Uglješi Šajtincu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << književniku i dramaturgu.

Vesna Ćorović Butrić je autorka više knjiga i kratkih priča i dobitnica je značajnih nagrada za dečju književnost. Vesna Ćorović Butrić je rođena u Zemunu, 1958. godine, gde je završila osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1981. godine i stekla zvanje profesora jugoslovenskih književnosti i srpskohrvatskog jezika. U Radio Beograd je primljena 1983. godine, a već naredne 1984, počinje da radi emisiju „Poštovana deco“. Dečja redakcija Radio Beograda, na čelu sa urednikom Draganom Lukićem, bila je mesto na kojem su počele da nastaju priče i knjige za decu. Na Televiziji Beograd, u Obrazovnom programu, počela je da radi 1993. Nepunu deceniju, pripremala je emisiju „Triptih“, a 2003. godine se vratila na Radio Beograd, na mesto odgovornog urednika Programa za decu, mlade i porodicu, gde radi i danas. Knjige za decu: Džepno pile (1989), Šta je unutra (1995), Ulica na ljuljaški (1999), Biću snovoslagač (2001), Ostaviti kod Ruže (2003), Bongo ili: Družina retkih kućnih ljubimaca (2019)

Nagrade: „Neven“ za roman Ulica na ljuljaški, „Sigridrug“ za monodramu Biću snovoslagač, „Rade Obrenović“ za roman Ostaviti kod Ruže Dobitnica je priznanja „Zmajev štap“ 2004. (pisac - domaćin Zmajevih dečjih igara)

Rastislav Durman je kroz decenije svojim spisateljskim, ali i medijskim angažovanjem, radio na popularisanju literature za decu i mlade. Sa kolegama je uspešno vodio školu malih novinara, kreativnog pisanja, prevodilaštva za decu i mlade, predstavljajući im deo nesagledivih kreativnih potencijala pisane reči, pa su rezultati bili sjajni, nastala je knjiga „Zagonetni znak“. Doprinos popularisanju književnosti za najmlađe nesumnjivo je dao svojim angažovanjem na izradi scenarija, skečeva, songova, minijatura za potrebe snimanja TV serije „Lutkomendija“. U saradnji sa najpopularnijim dramskim i piscima za decu Vojvodine tog vremena, nastala je čuvena lutkarska serija, popularna i među današnjom decom.Bavio se strip umetnošću, doprinevši da u to vreme snažna novosadska strip

scena bude „na dohvat ruke“ i najmlađima. „Posredovao je“ u uspešnim prevodilačkim projektima literature za decu i mlade koje su zajedno realizovali Zmajeve dečje igre, Institut književnih prevoda Rusije, ruska Fondacija „Mihal Prokhorov“, slovačke medijske i izdavačke kuće. Tim saradnika koji je u Radio Televiziji Vojvodine oformio, jeste grupa znatiželjnika, spremnih da nastave plemenitu misiju predstavljanja i popularisanja pisanja i čitanja kod mlade publike. Sarađivao je sa novosadskim Dnevnikom u različitim izdanjima – Osmeh, Neven, Dečji Dnevnik, Edicija X-100 (u kojoj je objavljivao dela naučne fantastike pod pseudonimom D. T. Bird). Stripom se bavi od kraja 1970-ih. Sarađuje sa Krešimirom Zimonjićem na stripovima Antonijus Skriptus i Nokak, sa Ivicom Puljkom na stripovima Brboslav i Gdesi Gdejms i sa Borislavom Stankovićem Staborom na stripovima Zeka Pega i Diogen…

Autor je četiri televizijske serije, četrdesetak radio i TV drama, stotinak dokumentarnih filmova, tri (i po) knjige proze: Svašta od mene (1983), Zagonetni znak (sa Nevenom Simin, 1986), Njofokle (1989), Verka zlatna i čarobna (2008), Barbara, Kata i dva čuda jedna (2021)… Delovi njegovog književnog rada prevedeni su na engleski, ruski, francuski, slovački, češki i mađarski jezik.

Uglješa Šajtinac je je niz godina bliski saradnik Zmajevih dečjih igara u raznim segmentima delatnosti kuće. Ova umetnička povezanost se ogleda u kreiranju i realizovanju programa i publikacija. Ističe se njegov mentorski rad sa studentima Dramaturgije, sa kojima je učestvovao na mnogim izdanjima jedinstvenog Festivala monodrame za decu Zmajevih dečjih igara, kao autor tekstova za katalog, tekstova za izvođenje, mentorski rad sa studentima na pripremi njihovih autorskih tekstova, pozorišnoj postavci i izvedbi. Svojim književnim radom, u domaću proznu literaturu za decu uneo je pravo „osveženje“, baveći se temama odnosa dece, odraslih i prirode u urbanim životnim

uslovima (motivi: odrastanje, ljubav, razvijene tehnologije, kućni ljubimci, porodični odnosi, prijateljstvo, prirodne katastrofe i prevazilaženje posledica...), podržavši tako misiju Igara, da kontinuirano istražuje i svojim umetničkim stvaralaštvom doprinosi razvijanju i bogaćenju spisateljskih dometa kod nas.

Rođen je 1971. godine u Zrenjaninu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1999. godine. Od 2003. do 2005. godine radio je kao dramaturg u Srpskom narodnom pozorištu, a nakon toga postao profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Romani: Čuda prirode (1993), Nada stanuje na kraju grada (2002), Vok on! (2007), Sasvim skromni darovi (2011)

Romani za decu: Vetruškina ledina (2006), Čarna i Nesvet (2013), Banda neželjenih ljubimaca (2017), Biće jednom (2020) Knjige priča: Čemer (1997), Banatorijum i ina proza (2014), Žena iz Huareza (2017)

Drame: Rekviziter (1999), Pravo na Rusa (2001), Govorite li australijski? (2002), Život na pustom ostrvu (2003), Robinzon i pirati (2004), Hadersfild (2005), Banat (2007), Vetruškina ledina (2008), Lepet mojih plućnih krila (2009), Četiri komada (izbor drama: Životinje, Banat, Hadersfild i Ogigijanke, 2014), Animals (2018) Radio drame: U bunaru (1998), Đakon Bogorodične crkve (dramatizacija romana Isidore Sekulić, 1999)

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...