Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Citati iz lonca-Pretis

Mala antologija odlomaka iz domaće i strane štampe i arhiva

I FRUŠTUK-KAFA U JELISIJUMU

Ovđe na nekim mjestima Ljubomir i Svetozar govore i rade kao budale i vjetrenjaci i rđavi ljudi; Draginja i Melisa kao kurve, a Vlajko i Agapija opet košto moraliziraju kao Sokrat…

Iz toga svega moramo zaključiti da g. V. ne zna ni istorije, ni geografije, ni logike, ni poezije, ni retorike, niti zna šta je moral, ni stid, ni učtivost, niti poznaje karakter naroda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našega, ni ništa. (Vuk Karadžić, Druga recenzija srbska, o romanu Ljubomir u Jelisijumu Milovana Vidakovića)

*

Pita me, da mu kažem gdi je Ljubomir bio zatvoren, kad je veli za jednu noć da ozove sa Miloradom na Moravu stići mogao? Kad ubo ja nenaznačih mesto ono, gdi je on zatvoren bi, kako može moj Censor ot neizvestna mesta k mestu izvestnomu rastojanije ono meriti… Ta on ako je i bio iz Hercegovine, ne sleduje da nije i u Serbiji zatvoren biti mogao... v za kafu što mi kaže da ove u ono jošt vreme u Evropi nije bilo, i meni je to, može biti, i bolje neželi i jemu poznato, no ja kao i romanu voleo sam i kafu Gospodi za fruštuk dati, nego slanine ili mandare... (Milovan Vidaković u Predgovoru trećeg dela Ljubomira u Jelisijumu, odgovara Vuku Karadžiću)

II STRASNO DNO KRITIČKE INTELIGENCIJE 

Jerkov je živi primer čoveka koji u književnosti krči nove puteve. Tako je za svoj doktorski rad svojevremeno izabrao da piše o „najmanje poznatom piscu srpskoga jezika”, „nepriznatom” Ivi Andriću. Pa ni taj svoj doktorski rad do dan danas nije objavio u iole čitljivoj formi, već ga krije u podrumu Filološkog fakulteta na kojem drži katedru doživotnog profesora iz dva predmeta: „Koje je godine Andrić dobio Nobela”, i „Zašto Kiš nije dobio Nobela” (Nebojša Vasović, NIN, A. Jerkovu, polemika povodom Vasovićeve knjige o Kišy)

*

Vasovićeva knjiga (je) uvreda za svakoga ko čita, voli i proučava srpsku književnost, to je najniži trenutak kritičke inteligencije.Za tu knjigu njen urednik, pesnik, pripovedač i književni kritičar Vasa Pavković kaže da je „vrlo dobro, strasno napisana, uzbudljiva i provokativna, analitična i argumentovana, duhovita i dramaturški precizno organizovana”, pa bi je objavio „i kada bi u potpunosti odudarala od onoga što (on, Vasa Pavković – prim. A.J.) misli o Kišovom delu”... Ja bih voleo da se on prene iz ovog stanja u kojem se sa Vasovićem ne „slaže bez ostatka”, ali se ipak slaže. Ja se ne slažem ni u čemu, a skoro isto toliko se ne slažem ni sa Vasinim „otkrićima” da Ljiljana Habjanović-Đurović piše bolje od Vladimira Tasića, ili da se Eva Ras može hvaliti jednako kao Goran Petrović... (Aleksandar Jerkov, NIN, povodom knjige N. Vasovića o Kišu)

III DIVERZANTI S KANDŽAMA

Da li znate da su neprijatelji Srbije nedavno izveli pokaznu vežbu pod imenom „operacija Vidojković”... Vladušić je došao do operativnih saznanja – čije izvore nije otkrio – o tome kako se „operacija Vidojković” odvijala. Najpre je odabran jedan mlad pisac iz Srbije, koji, ko zna zašto, loše misli o državi u kojoj živi – pa je tako izbor pao na Marka Vidojkovića, autora neveselog romana „Kandže”. Zatim je taj pisac vešto nametnut domaćoj i stranoj publici kao autentični i čak najbolji predstavnik mlade srpske književnosti. Tako je ostvaren glavni cilj ove pokazne vežbe neprijatelja Srbije… (dr Ivan Čolović, etnolog, na sajtu Peščanik)

*

Moguće je da se g. Čolović i ja sasvim dobro slažemo, samo što su moje rečenice za neku reč duže, pa g. Čolović ima problema da ih razume&parafrazira... Ili, gospodine Čoloviću, hajde da krenemo od samog početka: koliko reči može da sadrži rečenica koju vi možete da shvatite od reči do reči? Dve (crno&belo)? Tri („Mama kuva ručak”)? Četiri („Stari deda puši lulu”)? Molim Vas, ako ne možete da tačno parafrazirate tri obične A.B.C. rečenice, onda otvorite navodnike i citirajte ih! (dr Slobodan Vladušić, književnik i profesor, Ivanu Čoloviću u Novoj srpskoj političkoj misli)

IV  STERIJINA ŠKOLA

Ko god je izučavao filozofiju i naučne ili umetničke teorije, a Mandić očito nije, dobro zna da je srpski jezik veoma siromašan u oblasti apstraktnog mišljenja, te da je tu svako „posrbljavanje“ vrlo štetno... Ova jezička manjkavost ne važi, na primer, za poljoprivredne ili erotske pojmove...  (Ivan Medenica, povodom kolumne Aleksandra Mandića u Politikinom Kulturnom dodatku)

*

Nije vam smetalo ni to da profesor fakulteteta za dramske umetnosti ne razume da sam ja napisao jedan satirični ugursuzluk, i da se odnosi prema njemu kao prema teorijskoj studiji. Samo paralaža ume da bude toliko slep da ne vidi kako je ismevanje pojave da se kombinuju reči koje ni onaj koji ih izgovara ne razume, ustvari sprdnja sa zasenjivačima prostote, a ne nekakav indeks reči koje se ne smeju koristiti... (Aleksandar Mandić, povodom kolumne Ivana Medenice u Politikinom Kulturnom dodatku)

V VINETU I DOTEPENI BOSANAC

Vaše kazališne i književne „kritike“, međutim, ne prelaze razinu onih škrabotina kojima ljudi opravdavaju svoje putne naloge: „U Beogradu bio, predstavi nazočio, datum i pusa u čelo“...

Mi Vas, doduše, ne kanimo baš nagraditi, ali nas isto tako malo zanima stvar Vašega kažnjavanja. Naprotiv, mi  brinemo. Pokušavamo odrediti onaj trenutak kad ćete Vi prijeći na izravnije metode, eda bismo se pobrinuli za mjere nužne samoobrane. Vama samima pomoći ne može nitko. Vi ste, veleštovani, ipak samo jedan lonac-Pretis, jer stalno ste pod parom vlastitoga jala. (Dramski pisac Slobodan Šnajder kritičaru Tomislavu Čadežu, u zagrebačkom časopisu Zarez)

*

Ukratko, Šnajder bi htio da više ne pišem, ali mi ipak ne naređuje i da se ubijem, jer to je „polemička navada Vaše novinske kuće”. Hoće reći, ipak je on Agramer, fin i naočit, a ne nekakav divlji, dotepeni Bosanac. Osim što je lažov, Šnajder je dakle i rasist,a ja sam, dakle, likvidator. Osim njega, ja sam, „samo u posljednjih nekoliko mjeseci”, likvidirao Radu Šerbedžiju, i to zato jer me nije odglumio na sceni, zatimSrećka Horvata, i to zato jer sam ljubomoran na njegove knjige, te Zlatka Viteza, i to zato jer sam ljubomoran na njegovu „ratnu epizodu”. Jedino ne kaže zašto sam likvidirao njega. Uf, uf – rekao bi Vinetu. (Tomislav Čadež, odgovor S. Šnajderu u zagrebačkom Jutarnjem listu)

VI FILOZOFIJA NA LIFTINGU

„Prošle godine u Francuskoj je izbila velika polemika posle objavljivanja knjige BernaraAnrija Levija O ratu u filozofiji. Kako bi opravdao svoju kritikuKanta, Levi se pozivao na filozofa Žana Batista Botila. Botil, međutim,nikada nije postojao – to je lik iz knjige Seksualni život Emanuela Kanta čiji je autor Frederik Paž, filozof poobrazovanju i novinar satiričnog lista Okovani patak. Paž,koji uređuje rubriku ’Karla B’(zamišljeni dnevnik Karle Bruni),napisao je da je Levi, dok je pisaoknjigu ’verovatno u drugoj ruci držao fen za kosu’; novinar i pisac Pjer Asulin je na stranicama svog bloga u elektronskom izdanju Monda Levija nazvao ’operisanim od humora’ a njegovu knjigu’manifestom naduvenim od botoksa’...” (Iz izveštaja naše saradnice iz Pariza, Ane Otašević)

Priredila V. Roganović

objavljeno: 13.11.2011.

Nastavak na Politika...