Izvor: B92, 23.Okt.2012, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Čitanje je jedini spas za mozak"
“Za svaki deo tela imate razvijena pomagala i vežbe. Jedino je mozak tu u krizi. Za njega, jedini spas i jedini lek jeste čitanje“, kaže u razgovoru za B92 pisac Afonso Kruz, gost ovogodišnjeg Sajma knjiga.
Ukoliko ste propustili današnje druženje sa Kruzom na štandu Kreativnog centra, imamo još jedan poklon za vas - potpisani primerak romana "Knjige koje su progutale mog oca"! Pošaljite mejl na karte@b92.net, ostavite ime, prezime, broj kontakt telefona, u naslovu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poruke obavezno upišite "Afonso Kruz".
Afonso Kruz ovih dana boravi u Beogradu, gde promoviše svoju knjigu neobičnog naziva "Knjige koje su progutale mog oca". Ovo delo, namenjeno mlađoj publici ali i njihovim roditeljima neobična je priča o čoveku koji upoznaje svog preminulog oca kroz knjige koje je on voleo.
Iako nije knjigu pisao namenski za tinejdžere, raduje ga to što su se oni pojavili kao najbrojnija publika.
"Meni je veoma važna reakcija publike, jer mislim da su čitaoci deo procesa pisanja. Svaki čitalac je pisac jer on u život jednog dela unosi svoje utiske, svoja sećanja i razmišljanja, prošlost i budućnost. Samo na taj način knjige mogu da postanu besmrtne“, smatra Kruz.
Zanimljivo je da je svako poglavlje u knjizi inspirisano jednom knjigom koju je otac glavnog junaka voleo. Kako je Kruz svojevremeno bio uključen i u filmsku industriju, ni ekranizacija dela nije nemoguća.
"Kada sam pisao knjigu, razmišljao sam o svakom poglavlju kao o epizodi jedne televizijske serije, u kojima bi sporedni junaci bili epizodni likovi. U tom slučaju proširio bih sadržaj za još neke pisce, a među njima bi sigurno bio i Milorad Pavić“, sa osmehom govori ovaj Portugalac, pokazujući da je upoznat i sa našim psicima.
"Da, oduševljen sam 'Hazardskim rečnikom', sviđaju mi se Kiš i Andrić. Međutim, problem je u tome što je jako malo knjiga ovdašnjih pisaca prevedeno na portugalski jezik a ni broj engleskih izdanja nije zavidan“, objašnjava pisac.
Prijatno je iznenađen Sajmom knjiga u Beogradu jer tvrdi da su knjige veoma važne u životu svakog čoveka.
"Ukoliko imate slab vid, kupićete naočare. Za sluh vam mogu pomoći aparati, kolima možete da se prevezete sa jednog na drugo mesto. Za svaki deo tela imate razvijena pomagala i vežbe. Jedino je mozak tu u krizi. Za njegovu vežbu jedini spas i jedini lek jeste čitanje“, zaključuje Kruz.
Sajam knjiga 23. oktobra posetio je i izraelski pesnik Amir Or, gost izdavačke kuće “Arhipelag”, koji je potpisivao svoju zbirku “Pohara”, u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija.
“Zbirka 'Pohara' je upoznavanje sa mojom poezijom, ona je izbor različitih vrsta pesama, jer ja pišem I političke i ljubavne pesme - malo od svih vrsta, ali sve one imaju istu tačku gledanja na ova svet”, rekao je Or, dodajući da još nije stigao da obidje Sajam knjiga, ali da na prvi pogled izgleda veoma impresivno.
Na sajmu je bila i njegova koleginica, mađarska književnica Agota Bozai, koja je ovih dana gošća izdavačke kuće “Plato” povodom predstavljanja romana “Tranzit Glorija”.
Iako je sa novinarkom Tanjuga razgovarala na štandu Mađarske, tvrdi kako nije došla kao član mađarske književne reprezentacije.
Bozai je bila kategorična da se u Mađarskoj ne može živeti od pisanja, iako svaki pisac zarađuje radeći neki posao koji je blizak knjizi, bilo kao prevodioci ili urednici ili recenzenti i prikazivači knjiga.
Na pitanje kako posmatra srednjeevropsku književnu arenu, ona se požalila da u svim zemljama koje su pripadale komunističkom lageru viđa sada mnogo loših dela i da je to jedna od posledica tranzicije u svim domenima. Zato smatra da je zadatak svih koji se bave izdavaštvom da ponude čitaocima i kvalitetna književna dela.
Ona je priznala da je, kada su u pitanju naši pisci, pročitala samo Andrićev roman "Na Drini ćupriju", koji je bio štampana na mađarskom u vreme komunizma u okviru svetske književnosti.
Ona je navela da je kasnije pročitala roman Albanca koji piše na francuskom Ismaila Kadarea, koji je takođe opisao život pod turskom vlašću i tek onda je shvatila koliko je Andrićeva knjiga impresivnije, upečatljivije prikazala istu temu.
Na pitanje koje bi mađarske pisce preporučila srpskim čitaocima, na prvo mesto je stavila Imre Kertesa, posebno njegovu “Englesku zastavu”, ali i “Harmoniju Selestre” Petera Esterhazija i “Kaldrmu” Lasla Lenđela. Izdvojila je i Umberta Eka zbog “Imena ruže” i “Praškog groblja”, Aleksandra Barika “Svila” i većinu knjiga Salmana Ruždija.
Sve događaje u vezi sa ovogodišnjim, 57. po redu Sajmom knjiga, narednih dana možete pratiti u našoj specijalnoj temi „Sajam knjiga na B92“.
