Izvor: Blic, 09.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čisti prozori 2005.
Čisti prozori 2005.
Protivno logici - jer nijedna domaća televizija ne stavlja program na vrh liste prioriteta: u najboljem slučaju je na drugom mestu, posle oportunizma - u Srbiji je tokom 2005. bilo moguće primetiti diskretne, ali efikasne pomake prema spoju kreativne slobode i proizlazeće zabave koji bi, u idealnom smislu, trebalo da personifikuje medij. U najizazovnijoj kategoriji 'talk & action' vrh superiorno pripada emisiji 'Sanimetar' (TV 'Pink', autor Sandra Drašković) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u kojoj je postignut najviši nivo lucidnosti, odvažnosti i dinamike, čime je auditorijumu data jedinstvena prilika da se ludo zabavlja bez vređanja inteligencije. Prilično je neobično - ali i simptomatično - što je auditorijum reagovao na adekvatan način, obezbedivši 'Sanimetru' (koji bi dobro stajao bilo kojoj evropskoj televiziji) izuzetno visok rejting, ali je mnogo neobičnije to što pauza u emitovanju ovog serijala traje nekoliko meseci.
Trenutno se, dakle - i nadam se zaista samo trenutno - dve ubedljivo najbolje emisije u kompletnoj istoriji TV 'Pink' (druga je 'Nikad izvini') ne nalaze u programskoj šemi ove televizije. RTS se, s druge strane, u određenim oblastima konsolidovao do razumne mere, pa tako - pored standarda kao što su 'Kulturni nokaut' Maje Uzelac i filmski program urednika Roberta Nemečeka - ima, ko voli, najpristojnije političke emisije. Najefektniji novi autorski serijal je 'Klot frket' (BK, autor Isidora Bjelica) u kome je provokacija najzad podignuta na nivo društvenog izazova. Najrelevantniji autorski tok šou bio je 'Timofejev' (B92, autor Aleksandar Timofejev), koji se, što je mnogo važnije za razvoj medija nego što na prvi pogled deluje, zasniva na afirmaciji umesto na negaciji. U domenu igranog programa definisani su i sprovedeni, po prvi put posle mnogo godina, visoki standardi zahvaljujući serijalima 'Mješoviti brak' i 'Ljubav, navika, panika' (obe TV 'Pink'). Prvi već godinama pokazuje da, ako imate sposoban i ubedljiv autorski tim (u ovom slučaju Koprivica/Karadžić), dugoročni rezultati ne mogu izostati, a drugi (autori Romčević/Šuljagić) vremenom je dostigao ritam i dinamiku američkih i britanskih uzora, što je ozbiljan kompliment. Najzad, 'Šok koridor' (TV 'Art', autori Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac) ostao je tamo gde je i bio: usamljen na vrhu, van svih kategorija.
Sajam čitalaca
Teška vremena za knjigu, još teža za čitaoce, a o piscima da i ne govorimo. Ali tu je već tradicionalni Božićni sajam knjige u velikom holu beogradskog Doma sindikata koji, hvala Bogu, više liči na ustalasan seoski panađur nego na manifestaciju od nacionalnog značaja. Shvatili ste šta sam hteo da kažem. Nema zvaničnih poseta političara sa obaveznim gorilama koji razgrću posetioce kao snoplje. Nema velikog razglasa kao na Jesenjem sajmu knjiga od kojeg ne možete da čujete sagovornika. I nema promocija na štandovima od kojih je mala vajda za spisateljske sujete, a gotovo nikakva za uspeh same knjige. I vazduh je čistiji jer u sajamskoj hali nije bilo provetravanja u prethodnih pola stoleća.
Nemojte pogrešno da me shvatite, Jesenji ostaje ono što jeste, ali ovde su čitaoci i knjige u prvom planu i ništa ih ne remeti. Nema nekih velikih izdavača (neće zbog toga propasti ni oni ni kultura), ali zato su prednost dobili oni mali izdavači koji nemaju svoje knjižare. Poseta je izvrsna, možete i vi stići jer će ovo potrajati sve do pravoslavne nove godine, knjige se prodaju sa popustom od 30 do 50 odsto. Na radost čitalaca, u prvom planu su knjige koje su u velikim knjižarama zaturene, jer ne pripadaju takozvanim hitovima (sindrom Petkana, domaće verzije 'Seksa i grada'...).
U gomili uglavnom radosnih mladih lica sreo sam školskog druga, pesnika, koji mi se natušteno požalio da ne primećuje pesničke knjige. Njih nema ni u redovnim knjižarama, pošto lukavi izdavači većinu ovih knjiga štampaju u desetak primeraka, za pisca i njegove prijatelje. Naravno da mu to nisam odmah rekao. Možda bi prestao da piše poeziju.
