Izvor: Politika, 20.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirilica ima dobru formu
U Americi klijenti traže od dizajnera što veći logo
Pola Šer, čuvena američka dizajnerka boravi u Beogradu povodom samostalne izložbe otvorene u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Autorka ovogodišnjeg Publikumovog kalendara predstavila je na izložbi više od 50 plakata velikog formata koje je dizajnirala za njujorška pozorišta. Izložbu prati i luksuzni katalog–knjiga koji objašnjava proces realizacije Publikumovog kalendara za 2007. U Beoizlogu Kulturnog centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda Pola Šer predstavila je i prototip unikatne serije nameštaja inspirisane ćirilicom. Po autentičnosti u dizajnu Polu Šer mnogi porede sa Vimom Vendersom u filmskoj umetnosti.
● Kako je došlo do saradnje sa predstavnicima Publikumovog kalendara?
– Sve je počelo preko Ričarda Vajlda, direktora Škole za vizuelne umetnosti gde predajem. Želeli smo da uradimo nešto što se odnosi na srpsku kulturu, ali ništa nismo o tome znali. Postavilo se pitanje kako posvetiti svoj rad nečemu što zapravo ne poznajete. Shvatila sam da sam nepismena za ovu vrstu pisma. Ali, to je bio izazov. Videla sam ranije to pismo, ali ga nisam koristila. Ja sam funkcionalno nepismena kada je reč o ćirilici. Ne moram znati neki jezik, ali ako je na latinici, znam da čitam i prepoznajem određene reči. Ovde – ništa! Moje ime mi je strano kad je napisano na ovom jeziku.
● Kakav je bio Vaš prvi utisak kada su Vam pokazali prethodne kalendare?
– Prijatno sam bila iznenađena. Velike kompanije ne ulažu u tako velike publikacije. Mislim da im se to ne isplati jer ima drugih vidova marketinga. Ali, zato mi je veoma drago što sam upoznala ovaj projekat, koji čini baš publikacija velikog formata, jer dizajner može lepo da pristupi takvom projektu.
● A impresije prilikom susreta sa ćirilicom?
– Nije mi ovo pismo potpuno strano, izlagala sam u Rusiji. Ali mi je neobično, gotovo isto kao i kinesko pismo. Kad pristupate dizajnu, neobično je to što u tom slučaju znate kako stvari izgledaju, ali nemate ideju o tome kakav smisao imaju te stvari. Ćirilica mi je interesantna i zato što ima arhitektonsku formu, vrlo izraženu strukturu, oblik. I zato smo hteli da pravimo nameštaj od slova – upravo zbog te arhitektonske forme.
● Kad ste pravili kalendar, naručivali ste srpske bezobrazne reči, brzalice, imena poznatih srpskih romana... Šta ste zapravo želeli da postignete?
– Želela sam da otkrijem da li postoji neka vrsta univerzalnog izraza, kada se porede dva jezika. Upoređivali smo glasove životinja, bezobrazne reči, tekstove pesama. Jezik je univerzalan. Oba jezika su vrlo bogata i zaključak je da korespondiraju. Ako uporedimo ćirilicu i latinicu, mogu reći da ćirilica izgleda formalnije, da su reči kraće. Kada sam čitala "Crvenkapu", shvatila sam da vaša jedna reč sažima četiri reči engleskog naziva ove bajke. Interesantno mi je što se u ovdašnjim stripovima koriste reči i zvukovi koji su došli iz američkih stripova. I pitam se zašto svi izmišljaju različite reči za glasove životinja. To su iste reči koje se samo drugačije speluju.
● Šta ste tačno radili prilikom dizajna Metropoliten opere?
– To je malo komplikovano. U Njujorku je Metropoliten opera jedno vreme bila najvažnija institucija u gradu. Zvali su je MET. Ali, ranih osamdesetih godina, Metropoliten muzej počinju takođe da zovu MET. Metropoliten opera je počela da gubi popularnost, ljudi su ređe odlazili, a kad bi se reklo MET, mislilo se na Metropoliten muzej. Moj zadatak je bio da vratim imidž, da kad se kaže MET, da se pet misli na operu. Mi smo ispisali velikim crnim slovima MET, pa sivim "ropoliten", pa opet crnim Opera.
To je bio deo čitavog projekta. Opera je dobila novog direktora, novu programsku koncepciju i nije samo novi grafički dizajn uticao na to da ona vrati svoju popularnost. Opera je opet mesto gde ljudi dolaze, ali sam angažovana da bih novim grafičkim dizajnom doprinela oživljavanju celog projekta.
● Vaše predavanje naslovljeno je "Volim slova". Koju vrstu kreativnosti u vama pobuđuju slova?
– Volim slova jer imaju i formu i značenje. I zato mi je ćirilica i bila zanimljiva jer nisam poznavala njeno značenje. Kad radite samo sa formom, to je kao kad slikate sliku. Jer, kad slikate stvarajući delo, stvarate značenje.
● Koliko ste samostalni kada radite za velike kompanije?
– Uvek sam nezavisna da radim šta želim. Biram posao. Ponekad, ako želim da budem dobro plaćena, prihvatim neki posao zbog novca. Kompromis je neophodan. S druge strane, ponekad prihvatam poslove koji nisu najbolje plaćeni, ali pružaju veliku slobodu. Bitna mi je satisfakcija u radu. Ali i sama saradnja sa klijentom je zapravo deo zajedničkog posla i svi smo zainteresovani da krajnji ishod bude kvalitet. Publikumov kalendar radila sam iz čistog zadovoljstva.
● Vaša monografija zove se "Neka bude veće". Šta znači taj naslov?
– U Americi svaki grafički dizajner ima klijenta koji od njega traži da mu logo bude što veći! Knjiga zapravo govori o klijentima, o stvarima koje sam naučila tokom saradnje sa raznim naručiocima, tako da je ovo malo ironično i odnosi se na njih.
Ako uporedim evropski i američki dizajn, reći ću da su Evropljani sofisticiraniji, ali prednost Amerikanaca je u tome što nisu opterećeni tradicijom!
● Kakav je bio Vaš prvi utisak kada ste sleteli na beogradski aerodrom?
– Aerodromi su svuda isti. Jedinu razliku vidim u udaljenosti koju treba preći od iskrcavanja do prtljaga. Ne vidim nikakvu kulturološku odrednicu u izgledu aerodroma. Meni je to svuda isto. Jedino po čemu ja razlikujem aerodrome jeste stepen higijene i u tome najviše prednjači Nemačka. Amerikanci su pomalo aljkavi.
-----------------------------------------------------------
Slova su fantastična
● Ovo su novine u kojima radim i u kojima će biti objavljen naš razgovor. Kako komentarišete njihov sadašnji grafički izgled?
– O, ova slova u glavi lista su fantastična! Ja bih povećala prostor koji bi zauzela glava lista. Ovo slovo "o" je zaista divno! Zašto nije sve ovako? Zaista je interesantno. Kao art nuvo. S početka 20. veka... Ja bih povećala to zaglavlje, da zauzme veći prostor. Sve ostalo je obično, kao i svaka druga novina...
Marija Đorđević
[objavljeno: 20.01.2007.]
